Posetioci će biti u prilici da vide mnoge predmete koji su vezani za istoriju srpskog naroda i za istoriju crkve

BEOGRAD - Ikona Hrista Svedržitelja iz 15. veka, ručna kadionica iz 1654, pohvala svetom knezu Lazaru - rad monahinje Jefimije, panagijar beogradskog mitropolita hadži Ilariona koji u sebi ima čestice časnog krsta iz 1664. samo su neki od 250 eksponata koji se nalaze u okviru obnovljene stalne postavke Muzeja Srpske pravoslavne crkve koji će svečano biti otvoren večeras.

Upravnik Muzeja SPC Vladimir Radovanović istakao je da će posetioci biti u prilici da vide mnoge predmete koji su vezani za istoriju srpskog naroda i za istoriju naše crkve.
"Izložen je veliki broj predmeta bogoslužbene namene, veliki broj rukopisnih knjiga, raznih povelja i mnoštvo predmeta koji su vezani za istoriju našeg naroda, za naše vladare i svece iz loze Nemanjića, kao i mnogi drugi predmeti koji do sada nisu viđeni", rekao je Tanjugu Radovanović.

On je istakao da je najstariji izloženi eksponat Dečansko apokrifno jevanjđelje iz 13. veka, ali da to nije najstariji predmet koji se nalazi u muzejskoj kolekciji, dodajući da se među eksponatima nalaze i oni nulte kategorije poput plaštanice kralja Milutina (kraj 13. - početak 14. veka), odore Svetog kneza Lazara, mitre Katarine Kantakuzine, pohvale monahinje Jefimije, povelje cara Dušana, kivota Svetog Stefana Dečanskog iz 1343. godine, kao i povelje Vuka Brankovića.

Na pitanje šta je najznačajnije za posetioce da vide u Muzeju, Radovanović je rekao da je vrlo teško izdvojiti bilo koji eksponat i da je sve značajno, jer predmeti osim sakralne imaju i svoju istorijsku, kulturnu i umetničku vrednost. "Uvek su ljudima najinteresantniji predmeti koji su vezani za našu srednjovekovnu istoriju i koji su vezani za naše vladare iz dinastije Nemanjića. Najviše ih oduševljava kada vide da se u našem muzeju nalaze predmeti koji su originali, a za koje nisu pretpostavljali da su sačuvani", istakao je upravnik Muzeja SPC.

"Nešto što bih svakako izdvojio su plašt svetog kneza Lazara, pohvala monahinje Jefimije, a ono što se nadam da će posetioci u daljem periodu uspeti da vide je velika rukopisna zbirka knjiga iz perioda od 13. do 16. veka", dodao je on. On je rekao da su se kustosi Muzeja trudili da izložba obuhvati i eksponate koji su liturgijsko-uslužnog karaktera, odnosno predmete koje sveštenici koriste tokom bogosluženja i koje stalno možemo sresti u crkvi, kao i one predmete vezane za našu istoriju, da su izloženi i portreti crkvenih poglavara, dodajući da je sam prostor ograničavajući da bi se prikazao veliki deo onoga što muzej poseduje.

"Ovo je bio kancelarijski prostor koji je 1946. godine prenapređen da bude muzej. Sam prostor nas je ograničavao u željama i idejama i morali smo mi njemu da se prilagodimo i pokušali smo na najbolji mogući način uradimo to da ljudi vide što više predmeta i da steknu utisak o njihovom značaju", rekao je Radovanović.

"Koncept je za sada takav, a prostor nam dozvoljava da menjamo eksponate. Ovo jeste stalna postavka, ali ne znači da neke predmete nećemo menjati u okviru nje", objasnio je upravnik. Radovanović je rekao da Muzej, koji je za posetioce bio zatvoren od 2011. godine, baštini tradiciju srpskih manastirskih riznica. "Ovde će posetioci moći da u jednom specifičnom ambijentu vide jednu simbiozu muzeja i manastirske riznice", ocenio je on.