KATASTROFA: Grad uništio 4.000 hektara useva!
BEOGRAD - Da li će država izaći u susret poljoprivrednicima kojima su uništeni usevi?
Oluja i grad koji su pre dva dana pogodili mnoge delove Srbije napravili su veliku materijalnu štetu poljoprivrednicima. Najviše su stradale njive i voćnjaci u Obrenovcu, okolini Pančeva i Smedereva, na Crnom vrhu, u okolini Beograda. Kako saznajemo, u Obrenovcu je šteta stoprocentna, a stradalo je više od 1.000 domaćinstava. Prema rečima meštana sela Bavanište kod Pančeva, šteta koju im je oluja napravila iznosi više od 15 miliona dinara.
Stalno u strahu
- Sve je uništeno. Sve do poslednjeg stabla, do poslednje travčice. Svake godine strahujemo jer ne znamo da li će nam grad sve uništiti. Ovako je bilo i 2011, a sada opet. Protivgradna odbrana nam je veoma loša, a niko ništa ne preduzima - kaže meštanin Bavaništa.
Đorđe Kardum, predstavnik sektora za vanredne situacije MUP, kaže za Kurir da je nevreme uništilo oko 4.000 hektara useva u Srbiji.
- To su neki preliminarni rezultati, ali jasno je da je šteta velika. Radimo sve što je u našoj moći i svi mora da znaju da apsolutna zaštita od grada nikada i nigde nije postojala. Ono što je problem u Srbiji je to što nemamo dovoljno raketa. Za jednu sezonu trebalo bi da imamo oko 25.000 raketa, a mi smo ove sezone imali samo 10.000 - kaže Kardum.
Iz Ministarstva poljoprivrede kažu da se od 2006. stalno isplaćuje osiguranje u iznosu od 40 odsto.
Osiguranje i odšteta
- Broj podnetih zahteva za osiguranje raste, a najčešće se osiguravaju upravo od grada, požara i groma - kažu u ovom ministarstvu.
Miroslav Kiš iz Udruženja poljoprivrednika kaže da je ovo što se desilo pre dva dana ponavlja iz godine u godinu.
- S ovakvim vremenskim katastrofama susrećemo se svake godine, razlika je samo koji će region da nastrada. Nikada se nadležni ne bave prevencijom, već samo reagujemo kad se nešto desi. Strašno je da neki ljudi za sat vremena ostanu bez ičega - kaže Kiš.
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta