Uterivači dugova plene sve sem uspomena

A njihov rad se pokazao i kao prevencija: sve je manje klijenata koji čekaju plenidbu već izmiruju obaveze, piše novosadski list. Efikasnost naplate je veliki plus i kod stranih investitora.

Troškovi privatnih izvršitelja staju između 2.500 dinara i 30.000 i padaju na teret dužnika. Zbog nenaplaćenih potraživanja dužniku se može blokirati dve trećina plate ili penzije. I dužnici imaju svoja prava: predmet plenidbe ne mogu biti odlikovanja, medalje i slični lični predmeti, kućni nameštaj, osnovna bela tehnika, fotografije, uspomene. Poverilac ne sme da uzima predmete koji mogu ugroziti osnovnu egzistenciju i život dužnika i njegove porodice.

"Građani koji su došli u situaciju da im se imovina oduzima ne čekaju naš dolazak, već posle prvog kontakta, javljaju se i traže od nas savet kako da izmire svoje obaveze i pre početka postupka" – objašnjava prvi čovek Komore privatnih izvršitelja Mihajlo Dragović.

"Od komunalnih preduzeća čujemo da se naplata poboljšala otkako ljudi znaju za to da im privatni izvršitelji mogu doći na vrata. To je svakako dobro jer je medijacija među klijentima takođe naš posao, baš kao i postupak koji sprovodimo."

Koliko su građani do uvođenja ove institucije bili ležerni kada je u pitanju plaćanje računa pokazuje i podatak da je naplata komunalnih potrživanja povećana 30 do 35 posto otkako su privatnici krenuli u akciju. To govori da su svi koji mogu da izmire obaveze to i učinili.

Privatni izvršitelji ipak ne moraju da brinu za posao jer milioni starih predmeta čekaju baš na izvršni postupak. Sem toga, javljaju se i novi klijenti: osim komunalnih preduzeća, zatim „Srbijagasa” i elektroprivrednih kompanija, koji su ih prvi angažovali, sve je više i građana i preduzeća koji traže pomoć izvršitelja.

Dragović objašnjava da se javljaju i preduzeća koja imaju izvršnu presudu protiv druge kompanije. Oni od izvršitelja očekuju prinudnu naplatu ili da ih, recimo, uvede u posed nekretnine ili pokretnih stvari koje su dobili, odnosno gde je presuda stigla do izvršenja. Javljaju se s izvršnim presudma i pojedinci koji su dobili spor s prduzećem.

Strankama koje su dobile presudu i stigle do izvršnog postupka postalo je jasno da će do pravde brže stići ako finale ponude privatnicima. Baš s preduzećima ima i najviše problema kod naplate – mnoga su blokirana ili nisu na staroj adresi.

Novi klijenti postaju i banke i lizing kuće. One ne mogu direktno dati nalog privatnim izvršiteljima ukoliko im se dosple rata ne plati u roku od 60 dana i klijent padne u docnju. Samo ako klijenta tuže sudu zbog neizmirenih obaveza, dobiju spor i on stigne do izvršenja, mogu angažovati privatne izvršitelje. Jedna od banka koji se već oslonila na tu pomoć je Kredi agrikol, a obratili su se kancelariji izvršitelja iz Novog Sada „Uzelac-Durkulić".

Naši ljudi su često bolećivi kada se nekome pleni imovina i skloni da ga žale. Da često i nema razloga za to govori podatak da je baš pomenuta kancelarija dobila kao zadatak da pleni džip marke „mercedes” koji je klijent uzeo na lizing i „zabravio” da izmiruje obaveze. Tu razloga za saosećanje nema.

Očigledno, posla će u ovoj branši tek biti: samo bankama naši građani duguju 18 milijardi dinara. Svetski prosek govori da na 25.000 stanovnika treba da dođe jedan izvršitelj. To znači da bi prava mera za Srbiju bilo njih 334. Sada ih ima 80. Od toga je oko 15 u Vojvodini, najviše u Novom Sadu, a ostali su u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Bačkoj Palanci i Bečeju.

Osim naših poverilaca kojima se čekanje na državne sudske izvršitelje oteglo, tu praksu su pozdravili i nadležni iz nemačke organizacije ze tehničku saradnju GIZ. Njihova kancelarija je na nedavnom brifingu pohvalila privatne izvršitelje. Prvo što strani investitori gledaju kada dođu u neku zemlju je kako da naplate potraživanja, kažu oni. Uvođenje privatnih u naš sistem svakako će povećati efikasnost na tom planu.