SUROVO: Posle amputacije deda ostavljen sam na stanici

ČAČAK – Na Hirurškom odeljenju Gradske bolnice u Čačku, 22. maja, napisana je otpusna lista za Mirka Gojkovića (60) iz Brusnika, kojem je amputirana jedna noga iznad kolena, ali je putar sa Golije ostao da leži još dva dana, čekajući sanitet koji bi ga vratio na rodnu planinu. Pokazalo se, na njegovu žalost, da taj sanitet ne ide do kuće, nego samo do Ivanjice.

"Bio sam 24. maja po podne u Devićima, gledao kako putnici na rukama iznose Mirka iz autobusa i nisam verovao očima. I niko nije verovao da je čovek posle tako teške operacije poslat kući autobusom", kaže za Mihailo Perišić, odbornik u SO Ivanjica.

Mirko Gojković se tog petka namučio kao niko njegov, promenivši čak četiri prevoza do svoje brvnare. Iz čačanske bolnice do hitne pomoći u Ivanjici (60 kilometara) stigao je sanitetom ivanjičkog Doma zdravlja, i tu ispred zgrade čekao duže od sata hoće li ga neko prevesti u Brusnik. Najzad su ga vozač i medicinska sestra uneli u „ladu nivu” i prevezli samo par stotina metara, do autobuske stanice u Ivanjici, gde je u 14 sati unet u minibus koji saobraća do Devića (36 kilometara), u podnožju planine. Od Devića do njegove kuće u Brusniku ima još 13 besputnih kilometara i taj deo puta prevalio je blagodareći susedu iz sela Novici Gojkoviću, koji ga je smestio u svoju „ladu nivu” i krenuo u planinu.

"U autobusu nisam platio kartu i neko me je upitao imam li para. Odakle mi, čoveče, vidiš li da idem iz bolnice", opisuje Gojković svoju muku i nevolju.

U Gojkovićima je desetoro ukućana, Mirko i Ljubijana imaju troje dece, a tu su mu još i dva brata, snaja i bratanci. Odmah se vidi da ovim ljudima ne pretiče, teško sastavljaju kraj s početkom.

"Nemamo auto, nemamo ni para. Mirko je u ponedeljak išao na kontrolu, pozajmila sam od suseda 5.500 dinara za taksi", priča, kroz suze, njegova životna saputnica.

Ko je i kako ovog nevoljnika ostavio da se, tek operisan i na jednoj nozi, lomata po planini.

Hirurg u čačanskoj bolnici dr Zoran Antonović, koji je operisao Gojkovića, ne može da shvati da je čovek u takvoj situaciji ostavljen na stanici u Ivanjici:

"Da sve bude još teže po njega, prilikom unošenja u autobus povređeno mu je upravo mesto gde su konci, i došlo je do krvarenja. Ozleda nije velika, saniraće se", kaže dr Antonović.

Portparol Zdravstvenog centra u Čačku dr Miroslav Sretenović veli da je ovaj slučaj novost za njega pa ne zna pojedinosti, ali nam objašnjava kakva su pravila u kući:

"Po osiguranike se područja opština Ivanjica i Lučani koji se leče u čačanskoj bolnici dolazi sanitet iz njihovog mesta. Dakle, posle operacije čačanska bolnica obaveštava Dom zdravlja u Ivanjici da je potrebno da se pošalje sanitet kako bi se pacijent, po imenu i prezimenu, vratio kući. Nalog, dakle, piše odgovorno lice iz ivanjičkog Doma zdravlja. Ako je bilo tako kako vi opisujete, onda to nije normalno".

Zato je Gojković ostao dva dana duže u čačanskoj bolnici, čekajući da tu nekoga doveze ivanjički sanitet pa da se njime vrati u zavičaj.

U Domu zdravlja u Ivanjici direktor je dr Milan Vasović:

"Nemam pojma o čemu se radi", rekao je taj lekar. Logično je da mi se neko, ko je naišao na problem, obrati pismeno, pa da uzmem izjave od radnika koji su nadležni. Dakle, da mi se predoči da je postojao problem, da je neko pokušao da ga reši pa nije uspeo, i tako dalje. Niko mi nije tražio vozilo i ne znam o čemu je reč.

Dužnost je rukovodilaca Zdravstvenog centra u Čačku da utvrde da li je baš sve tako. Osiguranicima se mora jasno reći koja je to poslednja stanica do koje ide sanitetsko vozilo Doma zdravlja, kako bi narod znao da, posle toga, mora da se snalazi sam.