Beleške koje su čuvane u najvećoj tajnosti otkrivaju šta je nekadašnja prva dama proživljavala od trenutka kad joj je rečeno da Tito umire do časa kad su je izbacili iz rezidencije

Novinarka hrvatskog lista istražujući zamršenu sudbinu velike materijalne zaostavštine Josipa Broza Tita, koja je još 1984. proglašena državnom tajnom, tako da se do danas ne zna ni kolika joj je vrednost ni kome zakonski pripada, dobila je uvid u intimne beleške njegove udovice Jovanke nastale tri godine pošto je jugoslavenski predsednik umro.

Dosad neviđene, čuvane u najvećoj tajnosti, one otkrivaju šta je nekadašnja prva dama proživljavala od trenutka kad joj je rečeno da Tito umire do časa kad su je brutalno izbacili iz rezidencije kao i šta se dogodilo s brojnim dragocenostima predsedničkoga para.

“Čula sam od jedne ratne drugarice da je Tito napisao testament i dao da se umnoži u osam primeraka. Predao ga je drugu Kosti Nađu (generalu armije) kada je bio u Igalu zbog neke konferencije SUBNOR-a, koja se tamo održavala. U tom dokumentu je Tito, između ostalog, odredio da ja lično vodim računa o svim stvarima koje posle njega budu ostale, jer ću ja to najbolje znati, umeti i hteti. Čula sam isto tako da je posle toga došao Stane Dolanc (šef jugoslovenske tajne policije i član Predsedništva SFRJ) kod Nađa i zapretio mu da slučajno ne izađe sa tim dokumentom, jer će se gadno provesti. Poznavajući Tita toliko godina, živeći sa njim više od 35 godina, imajući u vidu naš brak i naše odnose sve do ovog strašnog i ponižavajućeg kraja, uverena sam da je Tito i ostavio takav testament. Isto tako znajući Dolanca i njegovu ulogu u svim našim - i Titovim i mojim - mukama zadnjih godina, sklona sam da poverujem i da je pretio Nađu.."

Ovako je u junu 1983. godine pisala Jovanka Broz poverljivoj osobi čiji identitet su novinari sakrili, radi njene bezbednosti. Jovanka je molila za pomoć da se posle trogodišnje agonije na dnevni red stavi pitanje njene egzistencije i nasledstva. Ne samo da se problem nasledstva Brozovih u 33 godine nije pomakao sa mrtve tačke nego je sasvim opravdan strah Titovih naslednika da neće doživeti satisfakciju jer je većina Titove vredne imovine pokradena i nepovratno izgubljena.

Ili, kako to tvrdi, Titov unuk Joška Broz, sin Žarka Broza, posle nebrojenih posjeta državnih komisija, u Užičkoj 15, nakon Titove smrti ostao je samo – krš i lom. U poslednje 33 godine popisi Titove imovine misteriozno su nestajali, baš kao i stvari i predmeti sa njega. Jovanka je uporno odbijala da potpiše dokumente o Titovoj imovini i svom nasledstvu. Nije htela da ih potpiše zato što ih je smatrala nepotpunim, ili zato što su je terali da se odrekne imovine. Odnosno, kako je zapisala, “nema stvari koje bi trebalo da budu u tim spiskovima. Oni meni uvek zadrže 5-10 stvari. Obično, ne uvek, to su stvari veće vrednosti. Ili niko ne zna gde je to što ja tražim ili je opet neka njihova komisija zaključila da to uđe u muzejsku zbirku ili da su to kustosi rasporedili u prostorije dostupne publici”.

Testament sa početka teksta nikada nije pronađen, a Tito je preminuo formalno bez njega. Kao predsednik Jugoslavije u svojim govorima je govorio kako će sve što ima ostaviti državi.

"Da je Tito kad su mu amputirali nogu rekao - sve moje ostaje državi, to bi vredelo. Međutim, Partija nije imala nikakvih dokaza za to. To što je Tito pričao dok je bio u punoj snazi, se ne računa kao testament 15 godina posle. I danas ima živih ljud koji bi mogli da svedoče da je Tito govorio da su slike njegove, nije Tito bio nimalo naivan", izjavio je Toma Fila, bivši advokat Jovanke Broz.