Imali smo primere da na poziv žene koju muž maltretira policajac kaže "gospođo, vi očigledno gledate loše filmove" i nije hteo da dođe ili na poziv žene koja je želela da prijavi nasilje u komšiluku da kaže "vama je dosadno, što se ne bavite nečim drugim"”, prepričava Stanojević

BEOGRAD - U Srbiji je za nepunih šest meseci u porodičnom nasilju ubijeno 29 ljudi, od toga 20 žena, dok je tokom cele prošle godine bilo toliko žrtava.

Krivce za povećan broj ubistava u porodičnom nasilju sagovornici Tanjuga vide u neefikasnosti sistema, posebno pravosuđa, a delimično i policije.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević objasnila je da za efikasno rešavanje ovog problema neophodna dobra saradnja centara za socijalni rad, policije i pravosuđa.

“Sa centrima za socijalni rad ostvarili smo dobru saradnju. Oni nam često šalju žene koje su žrtve nasilja i koje su za Sigurnu kuću”, rekla je Stanojević.

Što se tiče intervencije policije, kako kaže, tu bukvalno zavisi kome se obratite, većina savesno odrade svoj posao, ali se dešava i to da na poziv pojedinci ne reaguju.

“Imali smo primere da na poziv žene koju muž maltretira policajac kaže "gospođo, vi očigledno gledate loše filmove" i nije hteo da dođe ili na poziv žene koja je želela da prijavi nasilje u komšiluku da kaže "vama je dosadno, što se ne bavite nečim drugim"”, prepričava Stanojević.

Ona kaže da su ovakve reakcije pojedinaca u policiji i očekivane, jer u Sigurnoj kući ima žena čiji su muževi policajci, a ako neko maltretira svoju ženu, nastavlja Stanojević, ne može se očekivati da zaštiti drugu od nasilnika.

Neefikasno pravosuđe i dugi sudski postupci najveći su problem, što, kako je navela, bukvalno motiviše nasilnika da bude još agresivniji jer za svoje ponašanje prolaze nekažnjeno.

“Sudski postupci traju godinama i ako se okonča, nasilnici uglavnom dobijaju minimalne kažne. Dok je žena u Sigurnoj kući nijedan sudski postupak nije okončan. Kako prolaze nekažnjeno, nasilnici postaju sve agresivniji i zato ne čudi ovoliki broj smrtnih ishoda”, naglašava Stanojević.

Klinički psiholog Mirjana Vuksanović, iz Doma zdravlja “Milutin Ivković”, Palilula smatra da su kod porodičnog nasilja sve institucije zatajile i da žrtva nasilja bukvalno nema kome da se obrati.

“Centri za socijalni rad rade od sedam do tri, zakazuju se. Reakcija policije se uglavnom svodi na "pa šta ako te je malo udario, mora da si ga provocirala, zovite nas kad vam nešto uradi", tako da ni u njima žrtva nema oslonca. Jedino što te žene mogu da urade jeste da pobegnu u Sigurnu kuću”, naglasila je Vuksanović.

Ona je podsetila da svi postupci na sudu traju dugo, tako da nasilje u porodici nije izuzetak i ocenila da je žrtva u našoj državi i društvu potpuno nezaštićena i da je sistem tako uređen da “ide na ruku nasilniku a ne žrtvi”.

Vuksanović je ukazala da se žena u Srbiji smatra kao vlasništvo, nešto što mužu pripada i da otuda proizilazi ovoliki stepen porodičnog nasilja.

Žrtve porodičnog nasilja su često i deca, a najsvežiji primer to potvrđuje, kada je muškarac upao u Sigurnu kuću i izbo svoju bivšu ženu, ali nožem povredio i svog jedanaestogodišnjeg sina.

Za nasilnike svet je podeljen na dva tabora, na one koji podržavaju njega i one koji podržavaju ženu, naglašava Vuksanović, i svi koji su na ženinoj strani za njega su neprijatelji, pa čak i deca.

“To samo govori da žrtva nigde nije sigurna, čak ni u Sigurnoj kući”, navela je ona.

Ovaj primer još potvrđuje i da žena ni nakon razvoda ne može da nađe mir, jer se ovaj bračni par razveo pre sedam godina, muškarac se ponovo oženio i dobio dete, ali je nastavio da proganja i maltretira svoju bivšu suprugu.

“To su oni koji ne mogu da se pomire da je njih neko ostavio, tu se ne radi o nekoj ljubavi, već o vlasništvu. Žena se shvata kao vlasništvo, nešto što njemu pripada. Da je on nju odbacio, to bi bila druga priča, ali kada je ona njega ostavila, on je izgubio na ceni, na značaju”, smatra Vuksanović.