BRUCOŠI NA MUKAMA: Za prijemni i upis i do 18.000 dinara

Cene prijemnog i upisa drastično variraju od fakulteta do fakulteta, pa će oni koji žele da upišu Agronomski fakultet u Čačku za oba troška morati da izdvoje ukupno 2.500 dinara, dok će kandidati Fakulteta bezbednosti u Beogradu istu stvar platiti 17.900 dinara. Visoku cene prijemnih i upisa fakulteti pravdaju troškovima pripreme i održavanja, a na ubedljivo najskupljem Fakultetu bezbednosti ističu i da iznajmljuju prostor za prijemni.
Ipak, za većinu cena ne bi se moglo reći da su određivane racionalno jer i tamo gde se polažu svega dva predmeta na prijemnom fakulteti drže cenu kao da organizuju bar duplo više, dodaje list.

Na FON će oni koji polažu jedan predmet platiti 5.500, a za dva 9.500 dinara.

"Tim novcem plaća se rad komisija koje su aktivne od trenutka kada studenti predaju dokumenta za upis do obrade podataka i, na kraju, isticanja rezultata. U cenu su uračunate i sveske i hemijske koje kandidati dobiju na polaganju, a svakoga na stolu čekaće i po jedna flašica vode. Takođe, tim novcem će se platiti troškovi komunalija, hrane i pića za komisiju", rekao je Milija Suknović, prodekan za nastavu FON.

"Kada mi je sin rekao da mu za polaganje prijemnog i upis treba 10.000 dinara, nisam mogla da verujem. Zvala sam fakultet da ih pitam odakle tolika cena, a oni su mi drsko odgovorili: Gospođo, neko će morati da pregleda ono što vaš sin bude uradio na prijemnom . Pa zar na državnom fakultetu ja treba da plaćam rad profesora? Imam platu 23.000 dinara i morala sam da se zadužim samo zbog polaganja prijemnog, rekla je Ljiljana M. (44) iz Niša.

Koji su fakulteti na ceni

Najveće interesovanje budućih studenata vlada za medicinu i stomatologiju, pokazalo je istraživanje Infostuda. Na drugom mestu je ekonomija, pa informacione tehnologije. Brzina zapošljavanja nije presudni činilac prilikom izbora studija.

Izbor fakulteta veliki je izazov za svakog budućeg studenta. Ove godine, kao i nekoliko prethodnih, najveće interesovanje vlada za medicinu i stomatologiju - pokazalo je istraživanje koje je sproveo Infostud. Na drugom mestu je ekonomija, pa informacione tehnologije. Ni ove godine, brzina zapošljavanja nije presudni činilac prilikom izbora studija.

Milena Mišić ove vrele dane provodi uz knjigu. Do prijemnog ispita, kaže, vremena za izlazak iz kuće gotovo da i nema. Kratki predah je vreme za internet.
"Odlučila sam se da upišem medicinu, zato što to volim i ne predstavlja mi problem to što fakultet traje šest godina, jer je to neophodno kao i usavršavanje iz određenih oblasti", priča Milena.
Njena želja je da bude hirurg i nada se da će se situacija u državi srediti, jer zna da je veliki broj medicinara koji je nezaposlen.

Bez ijedne izgubljene godine, studije medicine traju dugo. U put do statusa lekara uključen je i pripravnički staž, a najčešće i specijalizacija. Međutim, ni to ne garantuje da ćete posao pronaći brzo.
Umesto dodatnog čekanja na zaposlenje i zarade od oko 50.000 mesečno, inostrana tržišta postaju sve primamljivija našim lekarima.

Direktorka Lekarske komore Srbije primarijus dr Tatjana Radosavljević kaže da u Komori izdaju potvrde o dobroj kliničkoj praksi, a da su privlačne države za naše lekare, ne samo za početnike i one koji nemaju posao, već i za vrhunske specijaliste Slovenija, Nemačka, Dubaji, čak i Indija.
"Zbog njihovog znanja i kvaliteta ih u tim zemljama vrlo dobro plaćaju i obično ih prime kada oni zatraže da odu tamo", objašnjava doktorka Radosavljević.
Po svemu sudeći, mladi se ne obaziru mnogo na potrebe tržišta rada, jer su najtraženiji oni fakulteti sa čijim diplomama se posao dugo čeka.

PR Infostud-a Tatjana Vidaković kaže da je zanimljivo da tu postoji nesklad.
"Mi nemamo veliki procenat objavljenih poslova za ovu oblast, a sa druge strane ove studije su u vrhu liste želja budućih brucoša."
S obzirom na to da se teško može predvideti koja zanimanja će u Srbiji biti najpopularnija za nekoliko godina, nije nelogično što budući brucoši više prate svoja interesovanja, nego tržište.

Psiholog u Petoj beogradskoj gimnaziji Jovanka Bendić kaže da deca treba da prate pre svega svoje sposobnosti.
"Pored toga lepo je i korisno da vode računa i o tome šta je perspektivno da tako kažem, sa čime mogu da očekuju da nađu posao, kad jednog dana završe studije, ali ne po svaku cenu, jer pre svega treba da se opredele za ono što ih stvarno interesuje i da će moći da postignu uspeh kad jednog dana završe studije", objašnjava Bendić.
Trenutno na posao lekara u Srbiji ili bolju ponudu u inostranstvu čekaju dve hiljade ljudi sa diplomom Medicinskog fakulteta. Za nekoliko dana put ka istom cilju započeće više od hiljadu brucoša.