Ako danas nemam posao, tražim koprivu da je skuvam sutra za ručak, opisuje životnu dramu svoje porodice Marijana

KRAGUJEVAC - Bože, ima li te?!
Marijana (34), stub porodice Janićijević iz kragujevačkog naselja Šumarice, svako jutro počinje ovom mišlju dok traži odgovore i na ostala pitanja, svako od prethodnog crnje: da li će je danas neko pozvati da mu očisti kuću i da tako sakupi mrvu novca za bajat hleb, paštetu i kilo krompira?

Jedu i koprivu

- Ako danas nemam neki posao, na poljani tražim koprivu da je skuvam za ručak - opisuje životnu dramu svoje porodice ova sićušna ženica, u kojoj ima snage dva muškarca. Marijanin suprug Zoran je ratni vojni invalid s ugrađenim plastičnim skočnim zglobom i šrafovima u nozi. Ima i šećer, baš visok, ide i do 27! Nesposoban je za iole naporniji rad. Sin Stefan (15), srednje težak astmatičar, stalno koristi dve pumpice. Tu je i drugi sin, Nemanja (10). Ova deca imaju samo dobro vaspitanje, odlične ocene i iznošenu garderobu, koju im poklanjaju drugari. Socijalna pomoć koju Janićijevići primaju nije dovoljna za rešenje pregršt problema.

Bez struje

- Na svu bedu, 20. marta nam je eksplodirao strujomer. Pocrkali su šporet, frižider, kuća nagorela. Hvala bogu, glave smo sačuvali. Sad su se i pacovi pojavili, valjda su namirisali plen. Protrčavaju nam kroz kuću, pa ne spavam, stražarim da ne izujedaju decu - stresa se od pomisli na to Marijana.

Janićijevićima je potrebna pomoć, ali Marijana od svega više želi da joj neko da šansu da radi.

(B. D.)

Deca cepaju drva, kopaju, čiste i peru

Ima neradnika koji ne zaslužuju pomoć, a Janićijevići nisu takvi. Zoran, iako bolestan, trudi se, prska ljudima voće, nadniči, a tek Marijana - ona je čudo! Ne beži ni od kakvog posla. Ma, može da kopa do besvesti, cepa drva, rasklanja šut, pere prozore. Sve radi samo da prehrani decu - kaže Slađana Ranđelović, koja je saznala u kakvim uslovima žive Janićijevići i pozvala Kurir da pomogne.