Agenti DB snimili 2002. godine visokog državnog funkcionera kako sa kupcima ugovara kriminalnu prodaju tek osnovane Štedionice

BEOGRAD - Konačno će dolijati!

Dokazi o aferi „Nacionalna štedionica“ su prikupljeni i očekuje se da tužilaštvo i policija počnu da privode odgovorne za pljačku decenije, u kojoj je država oštećena za desetine miliona evra, saznaje Kurir!

Hamovićev čovek

- Dokaz o povezanosti i malverzacijama državnog funkcionera, kasnije i ministra, i tajkuna Vuka Hamovića ima Bezbednosno-informativna agencija, koja je u toku 2002. snimila kako se pripremala dokapitalizacija državne banke - otkriva izvor Kurira i nastavlja:

- Jedan od glavnih kupaca NŠ Vuk Hamović bio je „pod merama“ po zahtevu nemačke obaveštajne službe, pošto je, navodno, u ime EPS naplaćivao proviziju na uvoz struje koja je bila donacija Nemačke. U toku tog praćenja srpski agenti su došli i do saznanja o malverzacijama s državnom bankom.

Evo šta su pripadnici DB zabeležili od 14. marta do 14. novembra 2002:- Državni funkcioner se s broja telefona 0633****7 svakodnevno čuo s ljudima koji su kontaktirali s broja 0113*****9, koji se tada vodio na firmu „Pluto internacional“ . Razgovori su vođeni o prodaji Nacionalne štedionice i obezbeđivanju sredstava za Veksim banku u Moskvi. U istom periodu razgovarao je s broja telefona 0632****6, koji je registrovan na firmu „Kvadra“, a razgovor je vođen o ubrzavanju dokapitalizacije, kako da se država dovede u cajtnot i ne bi mogla da reaguje. Državni funkcioner bio je i na vezi s brojem 0633****0, koji se vodio na NŠ na, a razgovori su vođeni o pripremi dokumentacije za dokapitalizaciju.

Ovi transkripti ukazuju da je Hamović uz pomoć državnog funkcionera na prevaru došao do većinskog vlasništva u državnoj banci, i to za oko sedam miliona evra, dok ju je posle prodao za 41 milion evra. Sa partnerima je zaradio 34 miliona evra za samo nekoliko godina. Evo šta su, po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, oni radili.
NŠ je osnovana decembra 2001. i od države je besplatno i bez tendera dobila prostorije , ali i isplatu stare devizne štednje koja se merila u milijardama dinara.

Nameštanje prodaje

U maju 2002. povezane firme „Skvadra“, „Dajners“, „Principal“ i „Pima“ kupile su 80 odsto od druge emisije akcija. Kupovina je obavljena novcem iz Veksim banke , koja je promenila ime u Evroaksis banka.

Krajem 2002. i početkom 2003. došlo je do sekundarne prodaje akcija. Srbija je otkupila 21 akciju od banke JUBMES i tako postala vlasnik 13,83 odsto akcija, dok je vlasništvo JUBMES palo na 9,88 odsto, a četiri povezana preduzeća („Skvadra“, „Pima“, „Principal“ i „Dajners“) posedovala su 37 odsto akcija.

Skupština Banke je 27. februara 2003. donela odluku o izdavanju treće emisije akcija od 300 miliona dinara. Akcije su kupila dva preduzeća: „Mali kolektiv“ iz Beograda i „Elim“ iz Beča - koji je akcije platio, takođe, preko Evroaksis banke. Kupci akcija treće emisije postali su pojedinačno najveći akcionari banke sa 13,67 odsto vlasništva, a vlasnik „Malog kolektiva“ je Hamović.