U Poreskoj upravi, međutim, objašnjavaju da u nekim radnjama i restoranima često daju obične, a ne fiskalne račune, kao i da je teško primetiti razliku

BEOGRAD - Najnovije poreske kontrole donose alarmantne podatke o širenju sive ekonomije. Od ukupnog broja kontrolisanih obveznika, 42 odsto ne izdaje fiskalne račune.

Neplaćanje poreza, državni budžet ošteti za desetine miliona evra.Skoro 10 godina od uvođenja, fiskalne kase ne pomažu da se siva ekonomija smanji. Najavljivane su kao najbolji recept protiv neplaćanja poreza.

U međuvremenu, male zanatlije oslobođene su obaveze da ih koriste, a od onih koji bi morali da izdaju fiskalne račune, skoro polovina to ne čini. To odnosi i do 35 odsto bruto domaćeg proizvoda.

S druge strane, anketirani građani, tvrde da račune dobijaju svugde:

"Tražim i dobijam fiskalni račun tamo gde kupujem uvek daju fiskalni račun."

"Nisam primetila da neko ne kuca račun pa da mi to privuče pažnju. Zaista verujem i mislim da tu nema nekih malverzacija."

U Poreskoj upravi, međutim, objašnjavaju da u nekim radnjama i restoranima često daju obične, a ne fiskalne račune, kao i da je teško primetiti razliku.

Poreznici su pojačali kontrole i kažu da izdavanje fiskalnih računa najviše izbegavaju ugostitelji, prodavnice brze hrane i male trgovinske radnje.

Kazne za neevidentiranje prometa preko fiskalnih računa kreću se kod pravnih lica od 100 hiljada dinara do dva miliona dinara, kod preduzetnika od 50 hiljada dinara do pola miliona dinara.

Poreska uprava kod prvog prekršaja podnosi krivičnu prijavu, a ako se prekršaj ponovi, zatvara objekat na sedam dana, uz podnošenje prekršajne prijave.

Kazne, međutim, u nekim slučajevima, kao što su veliki ugostiteljski objekti, nisu dovoljne, jer prekršilac zaradi toliko da mu se isplati da plati kaznu.

Prema rečima ekonomiste Gorana Radosavljevića širenju sive ekonomije doprinela je kriza, a neophodno je da se menja i sam sistem kontrole

"Jedan od načina bi bio da se sa terenske kontrole, koja svakako treba da postoji, pređe na takozvanu elektronsku kontrolu, odnosno da se fiskalne kase koje postoje, i sistemi za daljinsko očitavanje, ne očitavaju svakih 10-15 dana, već da se očitavanje vrši u svakom trenutku", smatra on.

Tada, kaže Radosavljević, neće biti potrebe za velikim brojem kontrolora i inspektora koji će na terenu kontrolisati da li se izdaju fiskalni računi, već će se to nadgledati iz jednog centra, preko IT sistema.

U Srbiji se godinama radi na uspostavljanju takvog informacionog sistema i on bi uskoro trebalo da bude završen.

Elektronska kontrola omogućiće da se brzo utvrde nepravilnosti, kao i da se inspektor po potrebi odmah pošalje tamo gde ima nekih neslaganja.