Dosad smo uspeli da očuvamo stabilnost finansijskog sistema, a inflacija je na stalnoj silaznoj putanji

BEOGRAD - Guvernerka zadovoljna stanjem u Srbiji.
Ekonomska situacija u našoj zemlji je zadovoljavajuća, a uskoro će građani osetiti i boljitak, kaže u intervjuu za Kurir Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije.

Kako ocenjujete trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji s obzirom na veliki deficit u budžetu?
- U svakom slučaju znatno je bolja nego što je predstavljaju brojni „dežurni kritičari“. Beležimo rast ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti i kao rezultat toga prvi put u toku krize - pretežno zbog povećanja izvoza - u maju imamo suficit tekućeg računa platnog bilansa.

Uspeli smo da očuvamo stabilnost finansijskog sistema, a inflacija je na stabilnoj silaznoj putanji. Podsećam takođe da fiskalni deficit nije rezultat prevelikog trošenja države, već u prvom redu manjih prihoda zbog činjenice da je rast zasnovan na rastu izvoza. No, bez obzira na to, nužna je odlučna akcija za smanjenje fiskalnog deficita i usklađivanje rashoda s raspoloživim sredstvima.

Sa sprovođenjem fiskalne konsolidacije znatno će se popraviti izgledi srpske ekonomije, što će omogućiti NBS da lakše kontroliše inflaciju, da nas to kao zemlju manje košta i da doprinesemo stvaranju boljeg poslovnog i investicionog ambijenta. Da zaključim, naša ekonomska situacija je zadovoljavajuća, mada se to još ne vidi na životnom standardu stanovništva. Uz dosledno sprovedeno prilagođavanje o kojem sam govorila i koje je neophodno, građani će osetiti boljitak i na tom planu.

Zbog čega je došlo do slabljenja dinara?
- Dinar je u poslednjih nešto više od mesec dana delio sudbinu gotovo svih valuta u regionu i oslabio je, na primer, manje od turske lire i rumunskog leja, a nešto više od poljskog zlota i mađarske forinte.

Naime, kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima i najave FED povećali su uzdržanost investitora, što se negativno odrazilo na ulaganja u državne obveznice zemalja centralne i istočne Evrope i, posledično, na slabljenje njihovih valuta. U tom pogledu Srbija nije izuzetak, došlo je do povlačenja „vrućeg“ stranog kapitala iz državnih hartija od vrednosti, mada je u našem slučaju pojačanom oprezu investitora doprinela i nepovoljna ocena MMF o stanju srpskih finansija.

Da li je to možda posledica toga što su pojedine firme i banke iznosile veće svote deviza iz zemlje?
- Što se tiče „iznošenja“ deviza, moram da kažem da je to neodgovarajući termin jer se, što je i logično, radi o tome da firme i banke nastoje da izmire kreditne obaveze ili da ih smanje u situaciji kad se očekuje rast kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu. Bitno je da proces razduživanja ide postepeno, jer će nam to omogućiti da bez problema izvršavamo svoje obaveze.

Očekujem da će započeta fiskalna konsolidacija, rast izvoza i napredak Srbije u evrointegracijama umanjiti pomenute negativne efekte zbog kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu. To će uticati na povećanje zainteresovanosti stranih investitora da trajnije ostanu u Srbiji, doprinoseći stabilizaciji deviznog tržišta, ne samo po osnovu priliva kapitala već i kroz rast izvoznog priliva.

Vlada dobro radi

Da li imate zamerki na rad Vlade?
- Nemam zamerki, očekujem da će se efikasno sprovesti ono što je započeto i planirano, s naglaskom na stabilnost i ekonomski rast. To podrazumeva kredibilan program fiskalne konsolidacije, smanjenje budžetskog deficita i dosledno sprovođenje neophodnih reformi u javnom sektoru, uključujući i rešavanje na trajnim osnovama statusa javnih preduzeća i zaposlenih u njima. Tu imamo akcioni plan, a verujem da ova vlada ima i hrabrosti i odlučnosti da se on sprovede, kao i da se započnu neophodne strukturne reforme. Za NBS je izuzetno važno da se vodi strateški koordinisana fiskalna i monetarna politika - prva će obezbediti smanjenje deficita i javnog duga a druga će u takvim uslovima obezbediti stabilno nisku inflaciju.