Oni su dobro naoružani i spremni u slučaju nailaska policije. Osim pljačke i krađe šume u selima kuršumlijske opštine u proteklih 14 godina ubijeno je desetak meštana

BEOGRAD - Dan posle napada Albanaca na srpsku Žandarmeriju otvoreno je pitanje sigurnosti u Kopnenoj zoni bezbednosti. Snage vojske i policije trebalo bi jače da se suprotstave naoružanim Albanacima koji prelaze administrativnu liniju sa Kosovom. Oni već 14 godina uz blagonaklon stav vojnika Kfora i kosovske policije pod oružjem upadaju u centralnu Srbiju i prave štetu srpskom stanovništvu. Uglavnom kradu šumu, ali na meti bandi je i stoka, voće i povrće, a ne prezaju ni od oružanih napada na Srbe.

Da je dvanaesti sat da država zaštiti građane koji žive uz liniju sa južnom pokrajinom, pokazao je i poslednji incident u selu Borovac kod Kuršumlije, kada se Žandarmerija sukobila sa grupom Albanaca, koja je krala drva iz srpskih šuma. Ovo je, prema oceni stručnjaka za bezbednost, samo jedan u nizu napada na žitelje ovog kraja, zbog čega se među meštane sve više uvlači strah i za goli život, pišu Večernje novosti.

Vođen pravi rat

Dan posle sukoba sa srpskom patrolom, u kom su ranjena šestorica Albanaca, na ovom delu administrativne linije sa Kosovom u ponedeljak je bilo mirno. Na mestu razmene vatre istražni sudija Višeg suda iz Prokuplja zatekao je pustoš, jer su oni prethodno posekli oko 60 ari šume u privatnom zabranu.- Na mestu gde su Albanci krali šumu pronađen je traktor sa drvima, jakne šumokradica, čaure od rafalne paljbe i veliki broj posečenih stabala - kazao je posle uviđaja sudija Rakić.

Prema izjavama meštana, na oko 200 metara unutar prostora opštine Kuršumlija u nedelju se vodio žestok vatreni okršaj, a pojedinačna i rafalna paljba trajala je oko pola sata. Na poprištu je pronađeno više od stotinu čaura.- Pucalo se kao da je pravi rat. Meci su fijukali na sve strane, zabadali se u drveće, zemlju, ali srećom, zaobišli su naše dvorište i kuću - pričaju supružnici Radomirka (65) i Radoslav Pavlović, čija je kuća nedaleko od mesta sukoba.

Oni ističu da im Albanci šumu kradu gotovo svakodnevno od dolaska međunarodne zajednice na Kosovo, a samo njima su „očistili" 40 ari. U haranje sa puškama u rukama Albanci kreću već od marta pa do kasno u jesen.Odgovornost za incidente koje prave Albanci najviše leži na bezbednosnim strukturama na Kosovu, jer je kosovska strana administrativne linije - gotovo nebranjena. Osim pljačke stoke i krađe šume u selima kuršumlijske opštine u proteklih 14 godina ubijeno je desetak meštana, a od posledica nagaznih mina nastradalo i više pripadnika srpske policije.

Da su srpske snage bezbednosti postupile na najbolji način, smatra Milan Mijalkovski sa Fakulteta za bezbednost. On kaže da incidenti na rubovima Kopnene zone bezbednosti traju od 1999, kao i da ih država do sada nije doživljavala kao ozbiljniju pretnju.

- Osim što kradu šumu i nanose štetu, Albanci koji dolaze sa Kosova su dobro naoružani i spremni u slučaju nailaska policije - objašnjava Mijalkovski. - Još je opasnije što oni vršljaju, osmatraju teren i utvrđuju staze, kojima bi u slučaju oružanog napada mogle da se ubace borbene grupe.

Šteta pet miliona evra

Profesor Mijalkovski napominje da je Kfor uglavnom uzdržan, jer je međunarodnim snagama najvažnija sopstvena bezbednost. Najveći deo brige o građanima oni prepuštaju kosovskoj policiji koja na ilegalne prelaske ne reaguje.
Kfora i misije Euleks, iako su odmah obavešteni o okolnostima incidenta, izostala je. Da se sukob, sa Žandarmerijom dogodio potvrdila je jedino kosovska policija. Šumskom gazdinstvu „Toplica", koje posluje u sastavu „Srbijašume", krađe Albanaca nanele su štetu od oko pola miliona evra, a ona nastala na privatnim imanjima je - neprocenjiva. Razbojništva u srpskim šumama veoma su unosna za Albance iz susedne podujevske opštine. Oni po kubiku drveta zarađuju oko 50 evra, dok im od traktorske prikolice ostaje najmanje 300 evra.

Vlasti propustile priliku da se uvede stroži režim u zoni

Režim bezbednosti uz liniju utvrđen je Kumanovskim sporazumom iz 1999, koji je definisao Kopnenu zonu bezbednosti sa njene severne strane. Dve revizije ovog ugovora, prema mišljenju bivšeg šefa diplomatije SR Jugoslavije Vladislava Jovanovića, propuštene su prilike da Srbija zatraži da se i sa druge strane linije uvede stroži režim.- Naše vlasti proteklih godina bile su vrlo pasivne prema Kforu, koji je dopuštao da Albanci prelaze i čine krivična dela - kaže Jovanović. - Beograd bi pod hitno trebalo da izvrši pritisak na Brisel i Vašington, kako bi međunarodne snage na Kosovu pojačale zaštitu linije. To je urgentno pitanje koje je moglo biti otvoreno i prilikom pregovora sa Prištinom.