U optužnicu protiv bivšeg predsednika RS dodata i optužba da je hteo trećinu muslimana da pobije, trećinu da pokrsti, a trećinu da protera

BEOGRAD - Ako je i od Haga, mnogo je!
Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron bez ikakvih dokaza je saopštio da je sud doneo odluku da se Radovanu Karadžiću, osim u Srebrenici, u optužnicu vrati i navodni genocid u još sedam bosanskohercegovačkih opština.

Bez dokaza

Ovakvu odluku, kako piše u dokumentu, sud je doneo na osnovu izjave zaštićenog svedoka da su Karadžić i rukovodstvo RS smatrali da „trećinu muslimana treba ubiti, trećinu proterati, a trećinu pokrstiti“. Drugim rečima, Radovana Karadžića optužili su za Pavelićev plan koji se odnosio na Srbe u Hrvatskoj!

„Krunski dokaz“ za tu optužbu je navodni sastanak rukovodstva RS na Palama, koji je držao Karadžić kao predsednik RS, ali o tome ne postoji ni jedan jedini materijalni dokaz - pisani dokument, snimak ili bilo kakav trag koji bi bio relevantan za sud.

Karadžićev advokat Goran Petronijević rekao je za portal Vesti da je Meron napravio ogromnu grešku i da bi, u najmanju ruku, trebalo da se javno izvini Karadžiću.
- Pregledali smo sve papire iz pretresa pred sudskim većem i odgovorno tvrdim da ne postoji nijedan dokument koji bi potvrdio da je u RS postojao sličan plan ili odluka - objašnjava on.

Sumnjivo svedočenje

Prema rečima advokata, jedino što je tim branilaca utvrdio jeste da postoji jedan zaštićeni svedok koji je kazao „da zna nekog ko je navodno bio na sastanku na kojem su se dogovarali o takvoj politici i ko je tvrdio da je bio prisutan i Karadžić“.

- Nije mi jasno da Hag dopušta svedočenje iz druge ruke, a to je za kriterijume tog suda nedopustivo. Skandal je da predsednik suda odluku donosi na osnovu tračeva. Da je takav sastanak održan, morao bi da postoji neki papir, snimak, svedok. Ništa od toga ne postoji - kaže on.

Dokazi se „iznenada“ pojavili posle godinu dana

Teodor Meron je prošle godine ukinuo optužnice za genocid u Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku jer Tužilaštvo nije imalo dovoljno dokaza da su u tim opštinama masovna ubistva muslimana i Hrvata počinjena s „genocidnom namerom“. Sad je procenjeno da „dokazi“ postoje.