DRUGOVI TUGUJU ZA TIJANOM: Znamo da je njeno srce stalo

BEOGRAD - Mali cvetić uz koji je ispisano ime Tijana na jednom zidu u miljakovačkoj Ulici Roze Luksemburg možda nije ni imao veze sa malom Tijanom Ognjanović koja je preminula čekajući novo srce. Ali upravo tako su je zvali njeni školski drugovi i nadali se da će njihov cvetić ozdraviti.

U ulici u kojoj je Tijana živela sve kao da je govorilo da se ona više tu neće igrati: ljudi kao da su negde nestali iza zidova i ograda, gotovo da niko nije prolazio, samo su se ispred broja 35 s vremena na vreme zaustavljali automobili i ljudi su u tišini ulazili ili izlazili iz dvorišta.

U blizini je i Osnovna škola “Ivo Andrić” gde je Tijana pošla u prvi razred, napolju majke čekaju decu koja su došla na neku radionicu, unutra prigušeni žamor i upitan dečji pogled.

"Čuli smo da je naša Tijana umrla. Prodavali smo figure, igračke za njeno lečenje, skupili smo bili jedanaest hiljada evra", kaže jedna učenica petog razreda.

Učionica I/5. Tu je kratko vreme, negde do oktobra prošle godine, išla i Tijana, a njeno ime stoji na savijenom, poluodlepljenom papiriću na žutim vratancima kasete za knjige. Na odmorima, ona je zbog bolesti ostajala u učionici i sa njom je uvek neko bio.

"Sedele smo nas dve u klupi sa Tijanom. Bila je tiha, pomagala sam joj i zvali smo je cvetić. Mislila sam da će da ozdravi, ali nije", kaže jedna od devojčica.

Tijanini deda i baba po majci i prabaka sa rođacima primali su saučešće i gledajući tužne posete misao je skrenula: da je sreće, pa da dolaze da vide oporavljenu devojčicu.

Ne može da shvati da je više neće videti ni komšinica iz kuće pored njihove, a na pokušaj da nešto kaže zagrcne se u suzama i odmahne rukom.

"Znala sam je, viđala, teško je sve ovo".

U dvorištu škole, majka jednog od Tijaninih drugara iz razreda priča kako je pokušavala da istinu o smrti njegove drugarice sakrije od svog sina. Nije uspela.