Božidaru Simeonovu su lekari oduzeli vid, a vera i ljubav omogućili da postane jedan od najboljih gajdaša na svetu

KIKINDA - Dobri poznavaoci muzike Božidara Simeonova (32) iz bugarskog grada Vidina, odavno su svrstali među najbolje gajdaše na svetu.

Božidar priznaje da mu gode reči hvale za njegovo nadahnuto muziciranje na drevnom instrumentu od drenovine i jareće kože, ali da mu ipak više znači što mu je muzika, u velikoj meri, pomogla da se izbori sa svetom tame.

"Za moje slepilo odgovorni su bugarski lekari i njihova "stručnost“. Rođen sam sa sedam meseci . Prve dane života morao da provedem u inkubatoru. Gubitka vida me je koštalo što neko tim uređajem nije rukovodio kako treba. Lekari su mi oduzeli vid, ali su vera i ljubav prema muzici, omogućili da, kako mnogi tvrde, postanem jedan od najboljih gajdaša na svetu", kaže za Kurir Božidar na skoro tečnom srpskom jeziku.

"Moj rodni grad nalazi se na tromeđi Bugarske sa Rumunijom i Srbijom. Kad se šalim sa prijateljima kažem im da mi je maternji jezik vlaški , a drugi srpski. Bugarski moram da znam, zato što živim u toj zemlji. Inače, u Srbiji se osećam kao kod kuće. Cenim vaše muzičare, pogotovo one koji gaje etno stil", priznaje Božidar, koji se prethodnih dana predstavio Kikinđanima na 12. Međunarodnom festivalu narodnih orkestara.

Nakon srednje muzičke škole u Varni, on je u Plovdivu završio Višu muzičku akademiju.

"Muzičko obrazovanje započeo sam sa harmonikom. Profesor me je terao da sviram klasičnu muziku,ali me je ipak više privlačila izvorna narodna. Sasvim slučajno, počeo sam da sviram gajde. To radim već 21. godinu. Još kao dečak sam se zaljubio u njihov specifičan zvuk. U ruke sam ih prvi put uzeo kad mi je bilo osam godina", kaže Božidar.

Muzičar vedrog duha priznaje da nije čuo da u svetu postoji još neki slepi gajdaš, i dodaje da sebe doživljava kao čuvara narodne tradicije.