Poslodavci u Nemačkoj mogu da zaposle radnike iz zemalja van EU ako kandidat ima odgovarajuću diplomu, radni ugovor i platu od 44.800 evra, odnosno 34.944 za struke u kojima najviše nedostaje radne snage

BEOGRAD - Među doktorima i inženjerima vlada prava pomama za odlazak u Nemačku, gde je objavljen spisak deficitarnih zanimanja na kome prednjače upravo ove dve profesije. Domaća javnost upozorava da i u Srbiji postoji manjak lekara i inženjera, pa će, ukoliko se ovakav trend nastavi, posledice biti krajnje zabrinjavajuće.

Poslodavci u Nemačkoj mogu da zaposle radnike iz zemalja van EU ako kandidat ima diplomu visokoškolske ustanove, ako je radni ugovor u skladu sa nemačkim pravom i ukoliko je godišnja bruto zarada stranog stručnjaka viša od 44.800 evra, odnosno 34.944 za struke u kojima najviše nedostaje radne snage. Visina plate je određena kolektivnim ugovorima, tako da je plata ista kao i za državljane te države.

U posredovanju pri zapošljavanju u inostranstvu učestvuju Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i brojne privatne agencije koje imaju licencu za rad. Kandidati dobijaju dozvolu za rad i boravak u inostranstvu i zaključen ugovor o radu pre odlaska u inostranstvo.

Kako kažu u agencijama koje se bave ovim poslom, neophodno je da kvalifikacije našeg stručnjaka budu jednake onima u Nemačkoj, poznavanje nemačkog jezika na nivou B2, diploma visokoškolske ustanove, kao i opšti, sanitarni i zdravstveni pregled.

Sa dobijenim ugovorom o radu, u ambasadi Nemačke podnosi se zahtev za ulazak u tu zemlju. Uobičajena praksa je da klinika koja, recimo, zapošljava lekare uglavnom privremeno ustupi apartman na par meseci, i to na lokaciji koja odgovara zaposlenom, posle čega se dobija boravak na duži period. Posle probnog perioda od nekoliko meseci, dobija se novi ugovor koji može biti i na neodređeno vreme, a u početku se dobija mentor koji novozaposlenog osamostaljuje za rad.

"Do pre godinu i po dana imali smo jednog ili dva lekara koji su u Lekarskoj komori tražili sertifikat o dobroj praksi, što je preduslov za posao u nekoj drugoj zemlji. Danas tu dozvolu traži između 10 i 15 lekara nedeljno, a Nemačka je samo jedna od zemalja za koju apliciraju", kaže Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije.

Pored Nemačke, srpski lekari, prema njenim rečima, apliciraju za odlazak i u Abu Dabi, Sloveniju, Englesku, Švedsku i Norvešku.

Ona kaže da su plate lekara opšte prakse u Nemačkoj visoke i da osim plata, osnovni razlog za odlazak jesu uslovi rada.

Radosavljević kaže da Srbija već ima manjak lekara određenih struka kao što su radiolozi, kardiohirurzi, patolozi i anesteziolozi, a očekuje se i nedostatak pedijatara.

"Za sedam do deset godina veliki broj lekara odlazi u penziju zbog čega ćemo se naći u velikom problemu jer će se i Srbija suočiti sa manjkom lekara", objašnjava naša sagovornica.

Pored lekara, drugo po redu traženo zanimanje koje je objavila Nemačka jesu inženjeri elektrotehnike koji, poput lekara, odlaze bez obzira na godine iskustva.

"Odlaze svi. I oni koji su završili samo fakultet i oni koji imaju master i inženjeri su s iskustvom. Motiv za odlazak su plate koje su mnogo više, ali i socijalno okruženje", tvrdi prodekan na Elektrotehničkom fakultetu Lazar Saranovac.