Beogradske vlasti su pre raspisivanja konkursa usvojile novi statut Infostana u kome se preciziraju uslovi za novog direktora i prema kome je sadašnji direktor Bojan Milić idealan kandidat

BEOGRAD - Uslovi za izbor novog direktora beogradskog Javnog komunalnog preduzeća Infostan izmenjeni su samo dva meseca pre raspisivanja konkursa i praktično predstavljaju fotorobot sadašnjeg v.d. direktora Bojana Milića.

Naime, gradske vlasti su pre raspisivanja konkursa usvojile novi statut Infostana u kome se preciziraju uslovi za novog direktora i prema kome je sadašnji direktor Bojan Milić idealan kandidat. Novim statutom su uslovi za direktora bitno suženi pa kandidat može da bude samo menadžer informacionih tehnologija sa najmanje pet godina radnog iskustva na rukovodećim položajima, baš kao Milić. On je pre dolaska na čelo Infostana kao funkcioner Demokratske stranke bio predsednik opštine Rakovica, a inače je zet bivšeg direktora Telekoma Branka Radujka i suprug gradske sekretarke za finansije Renate Milić Radujko.

Novi Zakon o javnim preduzećima ne definiše osnovne uslove za direktore javnih preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, kao što to čini za direktore preduzeća čiji su osnivači Republika ili pokrajina. Naime, Zakon o javnim preduzećima uslove za izbor tih direktora „prepušta“ Zakonu o radu u kome nema nikakvih propisanih uslova.

Tako je Skupština grada Beograda, u potrazi za novim direktorima 20 javnih preduzeća, konkursima precizno odredila koje je zvanje neophodno za direktorsko mesto jedino za dva gradska preduzeća – Infostan i Javno osvetljenje. Gradske vlasti tvrde da su uslovi za direktora Infostana „prepisani“ iz statuta ovog preduzeća koji je donet 2. aprila 2013. godine, u vreme kada je na čelu tog javnog preduzeća bio Bojan Milić. „Svi uslovi koji su navedeni u konkursu za imenovanje direktora „Infostana“ nalaze se u najnovijem statutu tog preduzeća, koji donosi upravni odbor tog preduzeća“, rekla je Pištaljci Mirjana Đorđević, samostalni stručni saradnik u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove u Gradskoj upravi Beograda zadužena za davanje informacija o izboru direktora.

Tek posle nedelju dana insistiranja, Pištaljci je iz Gradske uprave dostavljen član 43. statuta Infostana u kom se definiše koja je to oblast stručnosti neophodna za direktora ovog preduzeća. Međutim, ovaj član nije bio isti kao član 43. statuta istog preduzeća koji je Pištaljka prethodno dobila od Infostana.

U tački dva člana 43. Statuta poslatog iz Infostana piše da se za direktora može imenovati „lice koje je stručnjak za oblast informacionih i telekomunikacionih tehnologija, oblast upravljanja javnim sistemima i/ili lokalnom samoupravom“, dok u istoj tački istog člana statuta koji je dostavljen iz Gradske uprave piše da direktor ovog preduzeća mora biti stručnjak isključivo u oblasti menadžmenta i informacionih tehnologija. Iz preduzeća Infostan su tek posle prispeća „gradske verzije Statuta“ objasnili da je nesporazum nastao jer je verzija Statuta koju je Infostan dostavio Pištaljci i za koju su danima tvrdili da je jedina prava, u stvari samo „radna verzija“.

„Član koji je dostavljen deo je radne verzije Statuta, a Statut koji je dobio saglasnost Skupštine grada je taj koji je verodostojan“, rekla je predstavnica za medije Infostana Milica Paunović. „Kako je novi Statut još uvek svež, po fiokama nam se nalaze još uvek radne verzije, pa sam zabunom poslala radnu, a ne konačnu verziju koji je usvojio Upravni odbor, a na koju je saglasnost dala Skupština grada“, objasnila je Milica Paunović, tvrdeći su svi kriterijumi za direktora u skladu za Zakonom o javnim preduzećima, iako se ovaj Zakon uopšte ne bavi uslovima za izbor direktora lokalnih javnih preduzeća i nadležnosti prebacuje na volju lokalnih vlasti.

„Na uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave shodno se primenjuju odredbe Zakona o radu“, navedeno je u Zakonu o javnim preduzećima, a u Osnivačkom aktu Infostana koji je Skupština grada, po zakonskoj obavezi, donela 22. marta ove godine određeno je da se uslovi za imenovanje direktora, osim Zakonom o radu u kom ne postoje nikakvi uslovi, propisuju statutom preduzeća, na koji Skupština grada daje saglasnost.

I dok nadležni u JKP Infostan objašnjavaju da je ovo preduzeće pre svega informatička kuća, pa direktor mora da bude stručnjak za tu oblast, njihove kolege iz drugih gradova imaju drugu praksu. Iako se čak i zove JKP Informatika, preduzeće koje se – kao Infostan u Beogradu – bavi sistemom objedinjene naplate komunalnih usluga u Novom Sadu, nije tražilo menadžera informacionih tehnologija za direktora već je na konkursu zahtevan fakultet iz oblasti industrijskog menadžmenta, ekonomije, prava ili elektrotehnike.

Istog dana kada je raspisan konkurs za direktora Infostana, raspisani su i konkursi za direktorske pozicije u još 19 preduzeća, ali jedino je još u konkursu za direktora JP Javno osvetljenje usko definisana struka kao uslov. Novi direktor Javnog osvetljenja mora da bude inženjer elektrotehnike, baš kao sadašnji direktor Petko Šišović.

Uslov za izbor direktora gradskih javnih preduzeća Sava centar, Zelenilo Beograd, Gradske pijace, Beogradske elektrane, Pogrebne usluge, Gradska čistoća i Beogradski vodovod i kanalizacija je četiri godine radnog staža, a da su osnivači ovih preduzeća Republika ili autonomna pokrajina potencijalni direktori morali bi imati bar pet godina radnog iskustva. U konkursima za direktore ovih javnih preduzeća nije navedeno da li kandidati smeju ili ne smeju imati funkciju u organu političke stranke. Uslov da kandidat nije funkcioner političke partije ne postoji ni u konkursima za direktore javnih preduzeća Hipodrom, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju, Beogradska tvrđava, kao ni u konkursu za direktora preduzeća Gradsko stambeno.