Tokom parastosa paroh Miloš Orelj je rekao da u ime vere ponekad ljudi postanu krvožedni vukovi, pa su zato i u ovoj jami kosti ljudi čija je krivica bila samo to što su bili pravoslavne vere

OGULIN - Podno planine Klek, kod Ogulina, u Hrvatskoj, danas je održan parastos za 453 žrtve ustaškog terora, bačene u Klečku jamu tokom proleća 1941.

Komemoraciji, koja je održana u organizaciji Veća srpske nacionalne manjina grada Ogulina i Srpske pravoslavne opštine Ogulin, prisustvovalo je 40-ak ljudi, među kojima zamenik župana Karlovačke županije Siniša Ljubojević, predstavnici lokalne vlasti grada Ogulina, opština Krnjak i Plaški, kao i predsednik banjalučkog udruženja "Jadovno 1941." Dušan Bastašić.

Tokom parastosa paroh Miloš Orelj je rekao da u ime vere ponekad ljudi postanu krvožedni vukovi, pa su zato i u ovoj jami kosti ljudi čija je krivica bila samo to što su bili pravoslavne vere.

Bastašić je rekao da udruženje "Jadovno 1941.", koje okuplja potomke žrtava ustaškog terora u kompleksu logora Gospić-Jadovno-Pag, prerasta u udruženje koje se bavi logorima svih žrtava zloglasne NDH i da je danas podno Kleka zbog toga da bi, kako je rekao, ukazao na činjenicu da svaki Srbin, ma gde živeo, mora znati gde su sve stradali njegovi sunarodnici.

"Ali ne samo Srbi, već svi ljudi sveta treba da znaju da postoje ovakva strašna mesta da bi uvek umeli da prepoznaju kada se negde formira svest koja bi mogla dovesti do ovakvih strahota", rekao je Bastašić.

U ime bratstva i jedinstva u bivšem sistemu, rekao je, ćutalo se o ovakvim strahotama, a "da smo više učili o tome i mi, potomci žrtava, i potomci zločinaca, možda se ovakvo zlo više nikada ne bi ponovilo".

"Da se u Hrvatskoj obnovi 3.000 antifašističkih spomenika porušenih 1991. godine, kako je u Jadovnom obećao hrvatski predsednik, možda bismo se mogli izmiriti, jer samo istina može da nas izmiri", zaključio je Bastašić.

Među učesnicima komemoracije bio je i 77-godišnji Dragomir Kosanović, čiji je deda Đuro Bunjevac stradao u Klečkoj jami, što je, prema njegovoj tvrdnji, i dokumentovano.

"Želim da kosti mog dede, koga se dobro sećam, ugledaju nakon 72 godine svetlo dana i budu dostojno sahranjene", rekao je Kosanović, dodajući da u maju 1941. Bunjevac režimu nije mogao da bude kriv ni za šta, jer "tada nije bilo ni pušaka, ni partizana. Bio je kriv samo zato što je Srbin", zaključio je Kosanović, prenela je hrvatska agencija Hina.