Ovde je diskriminacija katastrofalna. Ako naš narod ne uspe da bude složan, mislim da će ona biti još veća

BEOGRAD - Kad se među Romima desi neka svađa, razvod braka ili nesloga, a ljudi neće da idu na sud, obrate se meni, pa zajedno s komisijom donosimo odluku o krivcu i visini kazne, koja je najčešće novčana jer se pokazala kao najefikasnija - kaže predsednik Mirovnog veća Roma u Parizu Miroslav Stanković Ratko. On u intervjuu Kuriru priča o ulozi ovog veća i položaju Roma u svetu.

Da li Mirovno veće ima mnogo posla i kakvi su rezultati? Je l‘ uspevate da pomirite posvađane?
- Najviše posla imamo od oktobra do maja. Ne mogu da kažem da su rezultati sto odsto uspešni, ali sigurno je 99,9 procenta uspešno rešenih slučajeva. Od 100 slučajeva, desi mi se da mi se da se jedan ne reši, ali uvek ostajem uporan. Većinom rešavamo probleme novčanom kaznom, onaj ko je kriv, mora da plati.

Koliko članova ima Mirovno veće?
- U celoj evropskoj zajednici imamo po jednog predstavnika. Odnosno, još nemamo u zemljama koje su skoro ušle u EU.

Koji su vam planovi za budućnost?
- Trenutno pravim jedan romski centar u Parizu, a planiram da napravim i romsku školu. To bi bila prva škola na zapadu za Rome. Naravno, u toj školi ne bilo diskriminacije, svi drugi bi bili slobodni da je pohađaju, na primer Francuzi, koji žele da uče romski i svi drugi. Posebno bih obratio pažnju na Rome koji imaju više od 40 godina, a nepismeni su. Moj cilj je da ih uvedem u osnovno obrazovanje. I oni bi mogli da pohađaju tu školu.

Da li su Romi diskriminisani?
- Diskriminacija Roma je katastrofalna. Ako ne uspemo da budemo složni, mislim da će diskriminacija biti još veća. Još više je porasla otkad su u Evropsku uniju ušle Rumunija i Bugarska. Treba se boriti protiv diskriminacije jer ima Roma koji su velika gospoda, veća od bivših Jugoslovena. Žive vrlo lepo, obrazovani su, kulturni, uspešni, vaspitani...

Ponosan sam što sam iz Srbije

Koliko često dolazite u Srbiju?
- Trudim se da dolazim jednom mesečno. Proputovao sam ceo svet, ali kad god negde idem, kažem da sam iz Srbije. Ponosim se time. Rođen sam u jednom malom mestu Šetonja, pokraj Petrovca na Mlavi, to je tako divno mesto, najviše volim tamo da odem.