Srpska azilantkinja u Holandiji tvrdi i da su njoj i bratu datumi na izvodima iz matičnih knjiga rođenih prepravljani, kao i haotično, i na brzinu, popunjavana otpusna lista iz porodilišta njihove "majke“.

HOLANDIJA - Pokušali su da me namame u javnu kuću u Nemačkoj, a mog mlađeg brata da pošalju na prisilan rad na naftnim platformama, ali smo uspeli da pobegnemo i zatražimo azil u Holandiji i tako se spasemo.

Ovako svoju potresnu životnu ispovest započinje Tatjana P. (27), koja tvrdi da je kao beba ukradena iz GAK "Narodni front" u Beogradu, a da su joj lažni roditelji bili kriminalci koji su se bavili trgovinom belim robljem.

Odlučila je da se javno oglasi kada je postala azilant, kako bi pronašla svoju pravu majku i oca, ali i da ukaže na "zamršene organizovane kriminalne radnje onih koji su je oteli iz porodilišta, kako bi na njoj zaradili“. O svemu je, kako kaže, svojevremeno obavestila nadležne organe u Srbiji i čeka da pojedini navodi, koji se odnose na njeno kidnapovanje kao bebe, kao i pokušaj da sa bratom bude poslata u belo roblje, o čemu je iznela mnogo detalja, kad-tad budu rasvetljeni.

Tatjana tvrdi da su kidnaperi, njeni roditelji na papiru, bili špijunski par, i da su samo formalno živeli kao suprug i supruga!
"Otac“, koji je preminio kada sam imala 18 godina, bio je hrvatski doušnik. Mislim da je špijunirao po Srbiji i za više stranih država, mnogo jačih od Hrvatske. Zvanično je bio advokat, a do njegove smrti, kao maska, živeli smo u stanu od 36 kvadrata u jednom gradiću u Vojvodini", priča Tatjana.

Srpska azilantkinja u Holandiji tvrdi i da su njoj i bratu datumi na izvodima iz matičnih knjiga rođenih prepravljani, kao i haotično, i na brzinu, popunjavana otpusna lista iz porodilišta njihove "majke“.

"Lažni roditelji su nas zlostavljali i sve vreme pokušavali da od brata naprave kriminalca, a od mene prostitutku.Tata i mama su znali, još dok sam bila devojčica, da mi "prebacuju“ da sedim ili da jedem "kao kurva“. Posle "očeve“ smrti, po direktivi, moji i bratovljevi prijatelji širili su razne glasine o nama. A kada sam već "postala kurva“, pojavio se jedan momak koji je uprkos glasinama hteo da me oženi", ispričala je Tatjana.

Tatjana ukazuje na to da je njena lažna majka ucenjivala da se uda, govoreći da joj „nema spasa ako se ne venča, jer je na lošem glasu, i da razmisli - on ili javna kuća, koja ti neminovno sleduje“. Nemajući kud, Tatjana se udala i počela bračni život u jednoj nedovršenoj kući u Ripnju.

"Suprug mi je bio iz ugledne i bogate porodice. Novac je imao samo za sebe, dok su za mene bila rezervisani - bes, gnev, svađe i seks na silu. Obavljao je posao makroa koji priprema žrtvu. Posle dvogodišnje torture, i pored protivljena "majke“, razvela sam se. Potom sam radila u jednoj prodavnici hleba, a onda smo smo se porodično preselili u Beograd", rekla je Tatjana.

Tatjana P. navodi da je tada lažna majka, njoj i bratu, kupila po jednu garsonjeru, ali se ubrzo ispostavilo da je ta briga bila samo igra. Objašnjava da ni njen, ni bratovljev stambeni prostor nisu mogli zvanično da uknjiže na svoje ime, jer je, u stvari, "majka“ kupila vešeraj od jednog stanara, i suteren koji je prvobitno imao namenu garaže, tako da oba "stana“ nisu ni ucrtana u zgradu.

"Potom su nas svi ostavili gladne, bez novca i posla, da lunjamo po Beogradu. Prijatelja nigde, a i "rođaka“ nije bilo pomoći. A kada smo konačno doznali kakav nam se pakleni plan priprema - da nas spremaju za trgovinu belim robljem, otisnuli smo se za Holandiju i pobegli iz čeljusti organizovane kriminalne grupe", kaže tatjana.