DESPOTOVAC: Dani srpskog duhovnog preobraženja

Predsednik Opštine Despotovac Dejan Nenadović koji je neposredno učestvovao još u prvoj organizaciji ove kulturno-naučne manifestacije, istakao je da u Despotovcu živi oko 5.000 stanovnika a opština ima 30.000 žitelja koji su uglavnom angažovani oko rudnika uglja u ovom kraju, ali da je ambicija loklanih vlasti da se ovaj region pretvori u značajnu turističku destinaciju s obzirom da je veoma bogat u prirodnim lepotama i kulturnim spomenicima.

On je podsetio da je inicijativa da se organizuje ova manifestacija potekla od dvojice čuvenih akademika Pavla Ivića i Miroslava Pantića i da okosnica programa bude naučni skup koji će se baviti temama vezanim za nacionalnu istoriju, umetnost i kulturu uopšte sa naglaskom na srednji vek s obzirom da je tu sagrađen najpoznatiji manastir Moravske škole - Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića.

Tokom preobraženskih dana pored naučnog skupa svakodnevno su predviđeni programi koji su u skladu sa verskim praznikom i tradicijom koja se neguje u ovom delu Srbije.

Predsednik Skupštine Despotovca Vladan Milošević koji je istovremeno i direktor rudnika uglja "Resavica" naglasio je da su svi žitelji ovog kraja svesni značaja manastira Manasija i ponosni na amanet koji im je ostavio despot Stefan i to im daje snage da i u ovim vremenima nastoje da manifestacija bude na viskom naučnom i umetničkom nivou.

Prema njegovim rečima organizatori vode računa da i posle smrti Ivića i Pantića u Programskom savetu "Dana srpskog duhovnog preobraženja" sede najuglednija imena srpske kulture i sada je na čelu Saveta prof. dr Gordana Jovanović rodom iz Despotovca koja je stekla slavu svojim prevodom biografije despota Stefana koju je napisao Konstantin Filozof.

Među članovima Saveta je troje akademika Dragan Nedeljković, Nikola Janković i Zlata Bojović, ali i ostali su profesori univerziteta kao Jelka Ređep, Rada Stijović, Miloš Kovačević, Mirko Miletić, Zoran Avramović.

Kako je najavio Milošević, zvanično otvaranje manifestacije predviđeno je da se održi u 20 časova uveče 19. avgusta na Trgu despota Stefana nastupom Prvog beogradskog pevačkog društva koje će prema tradiciji izvesti Drugu Mokranjčevu rukovet. Dirigovaće Svetlana Vilić a narator će biiti glumac Petar Božović.

Iz bogatog programa on je izdvojio kao posebno vredne pažnje koncert grupe "Galija" koji je zakazan za 22. avgust na centralnom gradskom trgu gde će tokom toga dana biti etno-sabor narodnog umeća, zatim će u subotu (24 avgusta) na istom mestu biti izvedena pozorišna predstava "Konstantin" prema tekstu Dejana Stojiljkovića u režiji Juga Radivojevića.

U nedelju, kada se prema ustaljenoj praksi održavaju muzički programi, ove godine će nastupiti prvaci baleta beogradskog Narodnog pozorišta na čelu sa Konstantinom Kostjukovim. U ponedeljak će prvi put u okviru ove manifestacije biti prikazan kao glavni program dana film "Belle Epoque ili poslednji valcer u Sarajevu" koji je režirao Nikola Stojanović a glume Davor Janjić, Vitam Mavrič, Radmila Zivković, Petar Božović, Mira Banjac...a muziku je pisao Arsen Dedić. U utorak (23. avgusta ) je veče posvećeno džezu i nastupiće Novosadski big bend a pevaće Sergej Trifunović. Poslednje večeri 29. avgusta nastupiće Kulturno-umetničko društvo "Srpska zajednica iz Makedonije".

O programu naučnog skupa čija je ove godine tema "Srednji vek u srpskoj nauci, istoriji i umetnosti" govorila je direktorka narodene biblioteke "Resavska škola" Sanela Simić koja je najavila da će biti podneto 17 referata tokom dvodnevnog trajanja koje ove godine prethodi zvaničnom početku manifestacije i održava se 16. i 17. avgusta u gradskoj biblioteci.

Ona je podsetila da se svake godine svi referati sa naučnih skupova koji se održavaju u okviru Dana srpskog duhovnog preobraženja štampaju u Zborniku koji izdaje biblioteka i mogu se naći na njenom sajtu.