Ne mogu da dočekam dan kad ću se probuditi iz anestezije i kad više neću osećati vrtoglavicu, mučninu i zamor, priča devojčica
Ne propustite...Deca mogu na lečenj…Anita Balaž: Sad se više ničeg ne plašim, idem na operaciju

BEOGRAD - Anita s nestrpljenjem iščekuje dan kad će otići na operaciju u Beč.
- Sad ne mogu da potrčim, ne smem uopšte da se zamaram. Napravim nekoliko koraka i odmah moram da sednem. Ne mogu kao moji drugari da se igram žmurke i da se s njima jurim. Zato molim Boga da mi što pre zakažu transplantaciju kako bih mogla da živim kao i svako drugo zdravo dete.

Ovo je za Kurir juče ispričala 12-godišnja Anita Balaž, koja boluje od restriktivne kardiomiopatije, a koju smo juče posetili u Erdeviku.

Nakon što je RFZO zajedno s Ministarstvom zdravlja i direkcijom Fonda donelo odluku da će svi građani moći da se podvrgnu transplantaciji srca u inostranstvu o trošku države, porodica Balaž je presrećna.

Neverica

- Znate li da satima nisam mogla da se povratim kad su mi javili da će Fond platiti transplantaciju. Sad osećam i sreću i tugu i strah, sve u isto vreme. Aniti je svaki dan bitan, ona se sad dobro oseća i najbolje bi bilo kad bi u ovakvom stanju otputovala za Beč, gde će se obaviti transplantacija srca i pluća - kaže Ksenija.

Za razliku od mame, Anita se ne plaši puta i transplantacije, samo želi da da se što pre sve završi.
- Strah ne osećam više. Plašila sam se samo onoga dana kad su mi rekli da sam bolesna. Tad sam i plakala jer sam mislila da ću umreti. Od tada više ne plačem, kad mi je loše, uzmem masku za kiseonik, sama je stavim i bude mi bolje. Jedva čekam dan kad ću se probuditi iz anestezije i da više nikad u životu ne osetim vrtoglavicu, mučninu i zamor. Želim da trčim, da se družim, idem u školu, želim da živim - kaže ova hrabra devojčica, koja ima svu podršku roditelja, sestre Nataše (10) i dvogodišnjeg brata Nemanje.

Želja za životom

- Prvo što ću da uradim kad se vratim potpuno zdrava iz Beča biće jurnjava po dvorištu sa sestrom i bratom. Brat me stalno vuče za ruku da idemo napolje, a ja ne mogu. Zato ćemo posle operacije sve da nadoknadimo - optimista je Anita.

Podsetimo, Upravni odbor RFZO je preksinoć odlučio da omogući transplantacije srca u inostranstvu. To je doprinelo da Anita Balaž može odmah da ide na lečenje o trošku ovog Fonda, odnosno države Srbije.

anita-balaz-transplantacija-srca-transplantacija-pluca.jpg
Marina Lopičić 

anita-balaz-transplantacija-srca-transplantacija-pluca.jpg
Marina Lopičić 

Kad porastem, biću kardiolog

Anita nam je rekla da joj je životna želja da postane doktorka kad poraste.
- Želim da studiram medicinu i da lečim druge ljude. Mislim da ću jednog dana biti kardiolog. Posle svega šta mi se izdešavalo, mislim da sam mnogo već sad naučila o tome - kaže hrabra devojčica.

Cela porodica živi u tuđoj kući i od socijalne pomoći

Anita sa svojim roditeljima, bratom, sestrom i bakom živi u Erdeviku u jednoj kući. Kako kaže njena mama Ksenija, žive od socijalne pomoći i dečjeg dodatka.
- Živeli smo nekoliko godina u Borči, a onda nam je jedan čovek dao ovu kuću na korišćenje i rekao da ne moramo da plaćamo kiriju, već da samo održavamo domaćinstvo. Nemamo posao i živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Zato je cela ova situacija s prikupljanjem novca bila katastrofalna i hvala Bogu pa se završilo - kaže Anita.