Duhovna vertikala srpskog naroda danas gubi bitku s latinicom. A ne treba zaboraviti da je gotovo sva srpska pisana kulturna baština pre 1919. godine nastala na ćirilici, kaže Miloš Kovačević

Na današnji dan 1552. godine iz štamparije je izašla prva knjiga štampana ćiriličnim pismom. Skoro pola milenijuma kasnije, ćirilična izdanja skoro su podjednako retka kao tada, iz svakodnevne upotrebe ovo pismo polako proteruju kompjuteri i mobilni telefoni, a duh ćirilice ne čuvaju ni sami građani, pa su skoro svi nazivi prodavnica, firmi i oglasi na banderama - latinični.

Miloš Kovačević, profesor za savremeni srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, smatra da ćirilica nikada u istoriji nije bila ugrožena kao danas.


- Iako je ona istorijsko srpsko pismo, „duhovna vertikala srpskog naroda”, danas gubi bitku s latinicom. A ne treba zaboraviti da je gotovo sva srpska pisana kulturna baština pre 1919. godine nastala na ćirilici. A ako je kultura danas jedan od osnovnih kriterijuma nacionalnog identiteta, treba se zapitati ne gube li to Srbi svoj identitet napuštanjem ćirilice - kaže Miloš Kovačević, profesor za savremeni srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Mnogi kao glavne krivce za sveopšte prevladavnje latinice nad srpskim zvaničnim pismom vide nove tehnologije - internet i mobilne telefone. Na internet sajtovima ćirilica je stidljivo zastupljena od sredine devedesetih, ali je tek prošle godine uveden i nacionalni ćirilični internet domen - SRB.


- Trenutno na internetu postoji nešto više od 5.000 srpskih ćiriličnih domena, što je i dalje neznatan broj u poređenju sa više od 79.000 latiničnih srpskih sajtova. Srbija je mala, ljudi koji pokreću sajtove, ali i tvorci televizijskih programa, televizijskih, novinskih ili internet reklama obraćaju se celom regionu, a veći deo regiona piše latinicom, zato ćirilica neće nikada zavladati novim medijima - objašnjava Miloš Ivić, IT stručnjak.

Miodrag Kojić, potpredsednik Udruženja „Ćirilica”, veruje da glavni uzrok zanemarivanja i potiskivanja ćirilice nisu savremene tehnologije, nego nemar nas samih.


- Javni natpisi širom Srbije, nazivi prodavnica i firmi napisani su na latinici. Pojedine izdavačke kuće uopšte ne poznaju ćirilicu, pa knjige štampaju samo latiničnim pismom. U Ustavu stoji da je zvanično pismo u Srbiji ćirilica, a pravopis koji se sprovodi u školama i ćirilicu i latinicu tretira kao standardna pisma. Ćirilicu ubija društvena klima koja sve što je srpsko naziva nazadnim i retrogradnim, a sve što dolazi sa zapada - modernim - objašnjava Kojić.