ESG transformiše korporativne strategije

ESG standardi više nisu samo opcija; oni su neophodni vodič za moderno poslovanje, koje, pored finansijskog uspeha, podrazumeva i odgovornost prema društvu i životnoj sredini, rekla je Irena Petrović, direktorka WMG fondacije, otvarajući konferenciju „Budućnost poslovanja: Primena ESG kriterijuma“ u organizaciji kompanije Wireless Media Group, u okviru višegodišnjeg serijala konferencija Re-set Summit.

U uvodnom obraćanju Nj. e. Kristin Melsom, ambasadorka Kraljevine Norveške u Srbiji, ocenila je da „ESG nije samo prolazni trend“ i da se očekuje da će ulaganja u ESG brzo rasti u narednim godinama.

- Za preduzeća u Norveškoj i Srbiji budućnost je već stigla. Živimo u svetu u kojem vrednosti sve više oblikuju naše izbore - ne samo u političkom smislu već i na radnim mestima, u tržnim centrima i unutar naših zajednica. Ove vrednosti postaju i ključne za korporativne strategije i procese donošenja odluka. Čvrsto verujem da bi izveštavanje o temama vezanim za ESG trebalo da bude u agendi svakog izvršnog direktora - navela je ambasadorka, dok je Tijana Koprivica, predsednica UN Globalnog dogovora i direktorka održivog poslovanja Delta holdinga, istakla da je „obaveza Globalnog dogovora i svih njegovih članica da promovišu ciljeve održivog razvoja“.

- S pojavom ESG kriterijuma bavljenje životnom sredinom, podrška društvu i stvaranje boljih uslova za rad nije više na volonterskoj bazi, već to postaje obaveza svake kompanije u društvu koje želi da opstane, da raste i da se razvija - dodala je Koprivica.

ESG standardi

Milan Lakićević, specijalista za održivo finansiranje, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), naveo je da je domaćinsko poslovanje preduslov dugoročne stabilnosti i profitabilnog poslovanja na prvom panelu „ESG standardi - Dobre prakse ESG izveštavanja“, koji je moderirala Tanja Lindel, menadžer projekta „Responsible Business Hub“ - RBH PKS.

- ESG izveštaji nisu samo lepi podaci već i deo strateškog upravljanja, koji je rezervisan i za manje firme. ESG poslovanje dugoročno donosi benefite - ocenio je Lakićević i dodao da postoje novi finansijski mehanizmi koji mogu da podrže kompanije u ispunjavanju ESG ciljeva.

Teodora Pasulj, ESG Manager, PwC, rekla je da je znanje neophodno, ali nije lako doći do njega, pogotovo kada se regulativa intenzivno razvija:

- Kako vreme bude odmicalo, ESG izveštaji će sadržati sve manje lepih rečenica, postaće šturi i više ličiti na finansijske izveštaje, ali će imati više relevantnih podataka. Sve što bude pisalo u njima biće dovoljno za ono što investitor ili vlasnik biznisa treba da vidi.

Dušan Stojaković, senior menadžer globalnog održivog razvoja Hemofarma, podsetio je da je ta kompanija počela sa izveštavanjem pre 12 godina:

- Kada birate platformu za izveštavanje, važno je da budete sigurni da je logika kompatibilna. A ona potiče od toga kako se izveštava, koliko je tema značajna i da zajedno proverimo koliko je to za nas relevantno. To treba da nam pokaže kakvi su to pritisci koje trpimo od spolja i kada po tom mehanizmu preispitamo šta je za sve važno, onda se bavimo i izveštavanjem.

Zoran Daljević, direktor predsedništva Atlantic Grupe d. d., podsetio je da je reč o skupu direktiva i standarda za izveštavanje.

- ESG izveštavanje je vrlo važno da bi se verodostojno prenosile informacije. Mi smo od ove godine obavezni da to primenjujemo. Važno je da su ljudi informisani, angažovani i zainteresovani za brigu okruženja i lokalne zajednice, jer je to jedini način za ostvarenje ciljeva. ESG će se konstantno razvijati. On je vezan za konkretne naše mere u održivom razvoju - poručio je Daljević i dodao da su tokom prošle godine imali rekordnu proizvodnju u Soko Štarku i ujedno uspeli da smanje električnu energiju za 15,6 odsto.

Matje Peno, ataše Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, primetio je da ESG zakonodavstvo višestruko utiče na izveštavanje u Srbiji, pre svega kroz investiranje:

- Kompanije iz EU prikupljaju podatke i traže izveštaje, što će sve više biti potrebno u budućnosti. Srbija se približava cilju da postane član EU, sve veći broj kompanija posluje na tom tržištu, preko 200.000, što znači da će oni biti u obavezi da izveštavaju i imaće brojne koristi od toga.

Cirkularna ekonomija

- Važno je da privredni subjekti prepoznaju da cirkularna ekonomija u poslovanju može da doprinese boljoj konkurentnosti - rekla je Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, na drugom panelu „Cirkularna ekonomija: Dokle smo stigli?“, koji je moderirao Milan Veselinov, osnivač i direktor CIREKON d. o. o.

- Niko nije spomenuo koliko košta zelena agenda - kao državi nam treba 27 milijardi evra, ne računajući EU ETS sistem. Sve što se tiče životne sredine i zelene agende mnogo košta, država mora da obezbedi ogromna sredstva. U ovom momentu imamo pet milijardi evra na nivou cele Srbije. Da bismo uopšte došli do malih i srednjih preduzeća, obaveze države moraju da se znaju. Naš budžet se svake godine povećava, a imamo i dosta kreditnih sredstava. Mi nemamo više problem novca, već kapaciteta da apsorbujemo toliki novac, na čemu ćemo u budućnosti raditi. Velike kompanije nisu problem, jer znamo da one mogu da se snađu - problem su mala i srednja preduzeća.

Marijan Đukić, ESG ekspert, Yettel d. o. o., rekao je da ta kompanija uzima u obzir efekte zaštite životne sredine, te da su kroz mnoge projekte uvideli da pozitivno utiču.

- Naši korisnici imaju mogućnost da kupe novi uređaj, da ga osiguraju, ali i da produže garanciju potpuno besplatno do treće godine. Onaj ko više ne želi da koristi određeni uređaj može da ga donese kod nas na reciklažu. Imamo gotovo 800.000 recikliranih uređaja - rekao je Đukić i dodao da „čak 60 odsto ispitanika bira kompanije sa ekološkim karakterom“.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, naveo je da smo u julu i avgustu potrošili 30 odsto više energije nego prošle godine, kao i da treba znati da je kasna tranzicija skupa tranzicija:

- Mi smo drugo plućno krilo Vladino, izradili smo kvalitetan materijal koji će otvoriti pitanje zelene tranzicije, što je deo političke agende Srbije. Za to smo se potpuno dali, ali je vrlo teško dobaciti do tržišta. U ruralnim delovima ima industrije koja je dobila uputstva svojih dobavljača šta mora da radi, ali je gotovo nemoguće da će oni tamo naći ESG menadžera.

Jelena Preradović Stevanović, menadžer održivog razvoja i angažovanja zainteresovanih strana za Jugoistočnu Evropu, Philip Morris International, podsetila je da je prvi elektronski uređaj za zagrevanje duvana u Srbiji lansiran 2017. godine, ali da se kontinuirano radi na unapređenju tog proizvoda kako bi duže trajao i bio što više reciklabilan.

- Smanjenje količine otpada i korišćenja resursa je veoma važan indikator. Takođe, svest je nešto na čemu moramo mnogo da radimo. Želimo da podignemo svest potrošača da postoji mogućnost da se svi uređaji recikliraju. Mi trenutno postižemo stopu reciklaže ovih uređaja od preko 90%.

Održivost i finansije

Dr Slađana Sredojević, specijalista za međunarodnu saradnju i edukaciju i rukovodilac Centra za bankarsku obuku, UBS, moderirala je poslednji panel „Uticaj promena finansijskog tržišta na održivost“.

Pavle Milekić, Associate Director, Senior Banker, Energy Europe, EBRD, podsetio je da se strategija menja na svake tri godine:

- Naš fokus je na vetru, suncu, distribuciji i prenosu. Nijedan pojedinac ne može da nameće svoje viđenje ESG, jer svako ima neko svoje viđenje. Zelena agenda je za nas centralna politika, ali postoje zemlje koje nisu zainteresovane za to, pa nije moguće da sve sami izguramo.

Milica Obrenović, samostalna specijalistkinja za operativni rizik, interne kontrole i ESG, Addiko Bank a. d., navela je da ta banka ima ESG strategiju, kao i da je izrada ESG standardizovanog upitnika izuzetno važna:

- Neophodna je konstantna edukacija svih učesnika očuvanja zajednice. Mi kao pojedinci treba da shvatimo šta je ono čime mi doprinosimo zajednici i grupi kojoj pripadamo.

Advokat Vladimir Hrle, vođa IFC-ovog savetodavnog programa za ESG u Srbiji, naveo je da čak i na nivou EU postoji bojazan da preveliki zahtevi mogu da dovedu do negativnih posledica po tržišta. Ono što vidimo kao izazov jeste uticaj novih regulativa i standarda koji donekle stvaraju konfuziju među učesnicima na tržištu, naročito imajući u vidu brzinu kojom se donose. Srbija je možda i u boljoj poziciji od onih zemalja EU koje su se skoro priključile, jer one moraju da primenjuju sve regulative, a upitno je da li su ta tržišta zaista i spremna za takve rapidne promene. Takođe, preveliki akcenat je dat na samo objavljivanje nefinansijskih informacija, dok se o uspostavljanju samih ESG praksi, koje treba da prethodi objavljivanju, manje govori. Zbog toga, podizanje kapaciteta putem obuka i treninga i uspostavljanje praksi, treba da bude prioritet.

Marina Kostadinović, rukovodilac marketinga i PR sektora UBS, istakla je da banke dosta pomažu i prirodi i društvu, ali da ne komuniciraju previše s javnošću o tome jer nije poenta u hvaljenju, već da ljudi dela prepoznaju.

- Trudimo se da informišemo klijente o ESG i nadam se da uspevamo da zajedno pronađemo rešenje.

Konferencija je održana uz institucionalnu podršku Ministarstva zaštite životne sredine i Privredne komore Srbije, kao i uz podršku partnera WMG fondacije i kompanija Hemofarm, Atlantic Group d. d., Heineken Srbija, Philip Morris International i Yettel d. o. o.

Kurir/Tamara Barbuzan