Đački rančevi teže do 6 kila, a oni sami jedva da imaju 20! Nose po 2 knjige iz svakog predmeta, a posledice toga mogu biti ozbiljne

Nova školska godina je počela. Đaci su prvih nekoliko dana bili pošteđeni nošenja udžbenika, ali su već počeli da pune rančeve sveskama, knjigama, pernicama... Većina njih na leđima nosi rančeve teške i po šest kilograma, dok mnogi školarci nižih razreda osmoletke jedva da su teški dvadesetak kilograma, pa su im debeli udžbenici zaista veliko opterećeje.

- Ovo su knjige koje učenik šestog razreda mora da nosi u školu svaki dan. Uz to još i oprema za fizičko i pribor za likovno ili konstruktor za tehničko - navodi se u objavi na koju je drugi roditelj odgovorio:

- Nisu bolje ni treći razred... Četiri predmeta po dve knjige i sveska, a gde je pernica, voda, užina... Katastrofa...

Dušan Ćorilić, master sportske medicine i kiropraktičar, rekao je za Kurir da je težina osnovna stvar koju deca treba da izbegavaju jer oni u mlađim razredima nemaju razvijene mehaničke postavke kao odrasle osobe.

- Nošenje teškog ranca najgore je za kičmeni stub i posturu deteta. Zaključci nekih istraživanja su da imamo preko 12 odsto deformiteta kičme, dok 65 odsto dece ima neku vrstu deformiteta. Prosečan đak koji je normalno uhranjen treba da ima negde od 20 do 25 kilograma, a oni danas na tu svoju težinu nose ranac koji nije lakši od pet kilograma. Ako još u ranac stave užinu, voće, opremu za fizičko plus flašicu vode od pola litra ispada da dete nosi preko šest kilograma - objašnjava Ćorilić i dodaje:

• Kako nositi ranac
• Dete nikako ne sme da nosi ranac na jedno rame
  Bolje je imati ranac na točkiće koji se vuče nego tu težinu nositi na leđima
  Roditelji treba da stegnu ručke na rancu kako bi on bio pripijen uz telo
  Ranac ne sme da visi
  Teže knjige ostaviti u ormariću u školi
  Koristiti sveske manjeg formata

- Po pravilu, dete ne bi trebalo da nosi više od dva do dva i po kilograma, jer je to za kičmeni stub opasno i nezdravo, a po posturu deteta štetno. Deca kao posledicu imaju skoliozu, iskrivljenu kičmu, koja može biti iskrivljena i u stranu, iskrivljena unazad, odnosno kifozu, ili čak i da budu pogureni, odnosno napred. Deformiteti kičme počinju u najmlađim danima, a kasnije dovode i do ozbiljnih oboljenja kičmenog stuba.