„Šta nam je potrebno? Zabrane, regulacija? Moj odgovor je da treba biti tamo gde su potrošači, a ne u kancelarijama u Ženevi. Nema dileme, regulacija je težak posao. U tom kontekstu, zabrane se često vide kao lak izlaz zbog nedostatka lokalne stručnosti. Za mene je to lenji pristup problemu, dok milioni pušača širom sveta teško pronalaze načine da prestanu sa ovom navikom“, istakao je Sudhanču Patvardan, direktor Centra za zdravstvena istraživanja i obrazovanje u Nju Hempširu.


Dejvid Svenor, vanredni profesor Pravnog fakulteta i predsednik savetodavnog odbora Centra za zdravstveno pravo, politiku i etiku na kanadskom Univerzitetu u Otavi, koji je aktivno uključen u pitanja duvana i zdravstvene politike od početka 1980, smatra da je ključno imati otvoren pristup informacijama posebno u kontekstu manje štetnih alternativa.


„Nije dovoljno samo znati da postoji proizvod koji je manje štetan od cigarete. Potrebno je znati koliko je manje štetan. Gde ga možete nabaviti? Da li je lako dostupan? Kakve su politike u vezi s njegovom cenom? Šta se dešava ako ste već dugo pušač, a pređete na manje štetne alternative? Sve su to stvari koje pušači ne znaju. A zbog nedostatka tih informacija, mnogi prerano umiru“, navodi Svenor.
Dodaje da ovo nije priča o velikoj zaveri „zlih duvanskih kompanija“, već da je to sada politika ljudi koji tvrde da pokušavaju da smanje pušenje cigareta.


„Da li su toliko naivni i neinformisani, ili rade prema nekom drugačijem planu? Mislim da su u mnogim slučajevima uključeni ljudi koji imaju moralistički pristup „samo apstinencije“ prema nikotinu, gde ih najviše brine nikotin koji, dokazano, izaziva malo ili nimalo štete. Ako zaista pokušavate da ljude odviknete od nikotina u bilo kom obliku, moj predlog je da se fokus prebaci na sigurnije proizvode, jer je u njima rešenje“, kazao je Svenor.


Mukotrpnu borbu sa velikim brojem pušača vodi i Španija, istakao je na panelu Fernando Fernandez Bueno, hirurg sa Autonomnog univerziteta u Madridu, ujedno jedan od ključnih zagovornika pronalaženja rešenja protiv štetnosti pušenja.

„U nastojanju da se smanji broj pušača u Španiji, koji trenutno iznosi preko devet miliona, mi smo pripremili dokument sa preporukama zasnovanim na naučnim kriterijumima. Ključna preporuka je da su potrebna realistična rešenja za pušače. Prestanak pušenja nije lak. Uprkos merama kontrole duvana koje traju već 20 godina, pušenje ostaje vodeći uzrok smrti, ali koji se može sprečiti. Borba protiv pušenja mora biti usmerena na suzbijanje upotrebe tradicionalnih cigareta, jer predstavljaju najtoksičniji oblik nikotina i uzrok su skoro 63.000 smrtnih slučajeva godišnje u Španiji, prema podacima Španskog društva za epidemiologiju. Takođe, potrebna je veća zaštita za maloletnike. Javne vlasti moraju da obezbede da se važeći zakoni o zabrani pušenja u školama i drugim mestima koja često posećuju maloletnici stvarno sprovode. Takođe preporučujemo pojačanu kontrolu nad prodajom i isporukom bilo kojeg proizvoda koji sadrži nikotin, što je već regulisano našim pravnim okvirom“, kazao je Bueno.


Maria Papajoanu, aktivistkinja na polju afirmacije alternativnih proizvoda u Kanadi podelila je iskustva te zemlje. Kako je navela, u ovom trenutku potrebno je izgraditi novi okvir za kontrolu duvana.


„Trenutni okvir se zasniva na strahu i netačnim informacijama. Potrebna je veća inkluzivnost. Moramo uključiti iskustva iz prve ruke. Moramo uključiti duvanske kompanije. Moramo uključiti farmaceutske kompanije. I moramo uključiti one koji prave alternativne proizvode. I najvažnije, moramo uključiti ljude koji su prestali da puše koristeći manje štetne nikotinske proizvode. A mi to ne radimo. U zemlji koja to radi za bilo koju drugu zavisnost, to nije ispravan pristup“, zaključuje Papajoanu.

undefined
SCOHRE 


Kao i prethodnih godina, i ovogodišnji samit okupio je vrhunske istraživače, kliničare i naučnike iz različitih oblasti, iz celog sveta, koji su doprineli konstruktivnom dijalogu kako bi se pronašao bolji pristup globalnom problemu pušenja.