Prevaranti! Braća Rajić zarađuju na muci dece s dijabetesom: Iza svega se krije prevara zarad ličnog bogaćenja

Braća Rajić, izvesni Dušan i Stojan, glasni "borci" za decu i obolele od dijabetesa, koji se predstavljaju kao institucija (pazite to!) drčnog naziva "Dijabetes revolucija", za sve ove godine navodne borbe za decu uspeli su da naprave ličnu promociju i ćar. A deca obolela od dijabetesa od njih su dobila - jednu veliku nulu! Dok je Kurir pomerio planine. Bukvalno! Pa im sad smetamo i okomili su se iz čista mira na nas!

- Znate, sretnem ih slučajno, znamo se odranije, pozovu me na piće, krenu: "Mi se borimo za decu, podrška, humanost..." I naravno, svako normalan će odmah da kaže: "Hajde da pomognemo deci!" Oni, naravno, odmah okače sliku, odmah si im partner... Dok ti shvatiš ko su i kakvi su, kako rade na svojoj promociji, zarađuju kao personalni treneri, prodaju neke svoje proizvode... - priča nam jedan poznati Beograđanin koji ne bi da se njegovo ime javno vezuje za spornu braću.

Drugi, još poznatiji, koji se nekad slikao s njihovim linijom "zdravih" proizvoda bez šećera, a na bazi proteina, kaže:

- Trenirao sam ranije kod njih, više nemamo kontakt. Zamolili me, kažu humana stvar. Što da ne, humanost cenim.

Još uspevaju Rajići da se uglave. I prevare poneke. Ali, ko ih upozna malo bolje, sve mu je jasno. Pa i laiku ako malo pažljivije pogleda njihove stranice na mrežama.

Puna su im usta obolele dece, muka mališana i roditelja i toga da moraju da imaju senzor za kontinuirano merenje šećera. Pomagalo koje 24 sata dnevno meri nivo šećera i alarmira ako se približava opasno niskim (hipoglikemija) ili opasno visokim vrednostima (hiperglikemija). Da, deca treba da imaju senzore. I imaju pravo na njih o trošku zdravstvenog osiguranja, odnosno države, pod određenim medicinskim indikacijama do navršenih 18 godina. Trebalo bi i posle toga, jer ne nestaje dijabetes kad postaneš punoletan. Ali o tome ćemo na drugom mestu.

Gde smo se mi zamerili braći koja tvrde da znaju i bolje od endokrinologa?! Braći koja kače posprdne klipove s porukom: "Endokrinolog kad shvati da sedam godina fakulteta ništa ne znači naspram informacija Dijabetes revolucije". Pa zamerili smo se što smo uspeli! Najpre smo rekli prvi jasno i glasno. Prvi objavili da čak i jedan ministar u Vladi Srbije kupuje na crno popularne senzore jer nisu ni registrovani u Srbiji. Ministar krši zakon jer je život deteta iznad zakona! Ali nije jad što plaća ministar koji sam kaže da to sebi može da priušti, jad je što to kupuju roditelji koji i nemaju. Jer za dete se mora naći, imao-nemao.

Zamerili smo se što smo uveli u srpske škole Protokol za postupanje sa učenicima obolelim od šećerne bolesti. Prvi takve vrste u srpskom školstvu, onaj koji omogućava i daje pravo deci da koriste i insulin, i injekciju glukagona za vreme nastave, i još štošta. Jer nakon pisanja Kurira, objašnjavanja kako to funkcioniše u susednoj nam Hrvatskoj, koja je članica EU, prepisivanja istog, došli smo dotle da je Ministarstvo zdravlja uzelo onu našu mustru i napravilo protokol još februara 2023. Braće Rajić, višegodišnjih "boraca" za decu obolelu od dijabetesa, nigde nije bilo. Za sve ove godine, i pre nas, i posle nas - ni "p" od protokola kod Rajića.

Počeli smo borbu kad su deca Srbije imala samo jedan senzor na raspolaganju o trošku države. Danas ih imaju nekoliko. Ali i dalje nedovoljno. Mada iz objava braće Rajić često se da shvatiti da deca uopšte nemaju pravo na besplatne senzore.

Borili smo se i kad je jedna javna nabavka pretila da sve vrati na staro i jedan senzor. Braće Rajić ni tad - nigde. Štaviše, i pre nego što je na Portalu javnih nabavki raspisana sporna nabavka, a to pouzdano znamo, Rajići su znali šta se može desiti - korak unazad. I ćutali su veliki borci. Isto kao što su im usta bila zašivena i kad je sve postalo javno. Zašto? Dobro pitanje. Ipak, izborili smo se.

Ali sve vreme Rajići "rokaju" po mrežama i medijima kako se bore za decu s dijabetesom. Doduše, ne mogu da se dogovore sa sobom koliko je obolele dece u Srbiji - 5.500, 6.500, 7.000, 8.000 ili 10.000. Brojke im se menjaju iz dana u dan. Ne znaju više šta i gde lažu. Eto, vele nedavno na jednoj televiziji - 5.500 dece, a koji dan zatim maltene dupliraju brojku - 10.000. Valjda da bi oni bili veći borci, pregalnici. Jer oni su, kako pišu ovih dana, blizu pobede, danonoćno rade... A šta i kako rade - videćete tek. Samo polako. Ovde je materijala napretek.

"Blizu smo pobede nakon više godina borbe, poslednjih godinu dana bukvalno danonoćno, zapostavili smo svoje živote i poslove, ali cilj koji želimo da ispunimo je životna misija", pišu Rajići.

Ha! Ha! Ha! Da sad svi plačemo. Ali šalu na stranu. Važno pitanje - zašto potenciraju baš poslednjih godinu dana? Jednostavno - zato što se Kurir od januara 2023, kad je izašao prvi tekst o senzorima i mukama, intenzivno bavi ovom temom. Što smo uveli protokol u škole, pisali o svim problemima dece, roditelja, javnih ličnosti...

I dolazimo do vrhunca frustracije prevaranata zvanih Dijabetes revolucija - 31. avgusta Ministarstvo zdravlja saopštava da je ministar Zlatibor Lončar primio predstavnike Abota i ugovorio dolazak njihovih naprednih senzora "FreeStyle libre 2" u Srbiju tokom iduće godine (koj nisu ni registrovani u Srbiji, pa najpre moraju da prođu Agenciju za lekove i medicinska sredstva), te prenosimo to saopštenje. Onih senzora, koje ministar turizma i omladine Husein Memić i dalje kupuje na crno - što ministar kazuje i u izjavi Kuriru tog dana. Tekst i naslovna Kurira o našoj pobedi izlaze 1. septembra. Što i jeste i naša pobeda i ništa drugo, jer smo upravo mi otvorili ovu važnu priču. I istrajali u njoj. I u ovom slučaju, kao i u brojnim drugima, Kurir se bori za javni interes i interes obolelih. I neće stati.

A braća Rajić - za sebe. Pa se razleteše "borci" i "humanitarci" potom da traže podršku za sebe, čitaj: svoju promociju. Kače slike po mrežama. Pa i jednu s ulice, ispred zgrade više ministarstava u Nemanjinoj, koju svako sa ulice može da napravi. Ali nema slike sa sastanka unutra, ni priče kako su se proveli ko bos po trnju.

I tek 15 dana posle našeg teksta setiše se naše naslovne i istog tog teksta, pa udariše po mrežama po "novinarskom šljamu", koji "laže javnost", jer oni su za sve pokrenuli i za sve su zaslužni. Kažu još da ne postoje ovi senzori, da postoji informacija da ćemo ih dobiti sledeće godine, ali "to ne znači da ćemo ih dobijati besplatno, već kupovati, verovatno i deca, a i mi stariji 100%", iako oba ministra pod imenom i prezimenom navode da će biti besplatni za decu, za početak, pa da će gledati da pravo na besplatne proširi. Pa nam Rajići poručuju: "Malo ste se zajebali. Sad se borimo i protiv Kurira, koji laže decu Srbije i protiv dijabetesa."

U međuvremenu, veliki borci iz Dijabetes revolucije, pored buke koja treba da skrene pažnju, rade ono zbog čega su sve ovo i digli - promovišu sebe. I dok objavljuju slike zahvalnih roditelja i mališana, jer oni pomažu i znaju više od endokrinologa, ide i po red slika golih znalaca. Nabildovani Dušan Rajić slika se go u kupatilu, mokar, samo sa peškirom oko struka. Pokazuje adute (valjda želi reći utreniraće on ovako sve koji plate), ali i najnoviji senzor jednog proizvođača koji odranije reklamira. Jer on sad ima, kako kaže, najbolji senzor na svetu.

Tu je i pomenuti biznis - oni su personalni treneri. Pa tako, dok se bori za decu, Dušan Rajić dovodi poznate da s njim treniraju. Jer oni podržavaju decu, ali i biznis braće Rajić. I tako, opet se na stranici na kojoj se bori za decu pokazuje "zatvorski korak" u teretani i navodi kako je "tokom 20 godina rada imao mnogo klijenata"... Imaju braća još biznisa i "biznisa". O tome će tek biti reči.

U međuvremenu, postala su braća dodatno nervozna. I agresivna. Pa Dušan Rajić obija pragove drugih medija ne bi li dobio prostora da pljuje i da se reklamira. Kad mu to nije pošlo za rukom, eto ga na mrežama o onima "koji smatraju sebe iskusnim novinarima i voditeljima", pa puštaju pevačice, ali ne i njega. Patetično navodi da su im bitnije pevačice nego deca s dijabetesom i što deca nemaju senzore. E, pa gospodo, što biste vi rekli: "Malo ste se zajebali..."

U prethodna četiri dana javio nam se veliki broj ljudi da nam ispričaju ponešto o "humanitarcima" Dušanu i Stojanu Rajiću. Ohrabrujemo sve ljude, "partnere", institucije da nam se jave. Ovo je samo uvod. Sledi nastavak...

Redakcija Kurira/Jelena S. Spasić

Bonus video: