"Ovo je jako dobra odluka koju smo decenijama čekali" Stručnjaci analiziraju ideju o uvođenju obavezne vojske: Sa kim možemo, a sa kim bi trebalo da se poredimo

Autorka i voditeljka Jovana Grgurević, u današnjoj emisiji “NI 5 NI 6” na Kurir televiziji, baviće se novom, aktuelnom društvenom temom. Ključno pitanje koje će biti postavljeno, nakon vesti o uvođenju vojnog roka u Srbiji jeste - Kako se služi vojska u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a kako će u Srbiji?

Obradović se osvrnuo na to sa kim bi trebalo, a sa kim možemo da se poredimo u ovom smislu na tlu regiona i Evrope.

- Zavisi od modela koncepcije oružanih snaga, mislim da su nam u ovom trenutku najbliže države one sa približnim brojem stanovnika, ali je pitanje šta želimo da postignemo tom projekcijom. Pre svega, možemo da se poredimo sa Mađarima, Slovacima, kao dobrim primerima, a način na koji se to javnosti predstavlja, tu su nam blizu Poljaci, kao i koncept same vojske, ali i teritorijalne odbrane. Ako odmeo korak dalje, imaćemo skandinavske modele, a mislim da će na kraju doći u primenu i kod nas. Dakle, to je obavezno služenje vojnog roka, vojni rok na osnovu selekcije i vojni rok na osnovu lutrije, kao što to i rade neke zemlje gde vi zapravo birate one koji su motivisani, sposobni i koji vam trebaju po obrazovnom profilu. Što se tiče najmaloljudnijih zemalja, dakle Baltičkih država, tamo imate situaciju da je mnogo veći bio odziv onih koji bi služili, nego što su bili sami kapaciteti države. Doduše, imate i drugi slučaj, naprimer Norvežani koji imaju oko 60.000 vojno sposobnih godišnje, a primaju samo 9.000, čime raste cena onima koji uđu u izbor da dobrovoljno služe vojni rok, koji je pritom tamo obavezan, ali oni ne dolaze u situaciju da zakonom izvršavaju tu obavezu, jer je mnogo veći broj onih koji se prijavi, pa se samim tim od tih desetina hiljada prijavljenih, izabere svega 9.000 za služenje - započeo je Obradović.

Kovačević je pričao o profilu vojnika, odnosno selekcije, s obzirom na to da postoje standardi o služenju vojnog roka:

- Smatram da je ovo jako dobra odluka, koju smo čekali decenijama. Uvažavam da pratimo šta se dešava u regionu, Evropi i svetu, ali mi imamo našu tradiciju i istoriju. Dakle, mi smo ukidanjem obaveznog vojnog roka napravili neoprostivu grešku. Ja to tvrdim, jer smo godinama istraživali zašto je odaziv za Vojnu akademiju sve manji, a sve veći za policijsku. Vi ste prekinuli komunikaciju srpskog naroda sa vojskom, preko regruta ste imali to da svaki vojnik, kod kuće ili sa prijateljima, priča neku priču. Ta komunikacija je prekinula dodir vojske i naroda,a to je poražavajuće. Ti događaji su srozali celu priču i prekinuli tu komunikaciju. Zato mislim da je ovo dobra odluka, neka bude dva i po meseca, neka deca dođu, ponovo će te porodice imati komunikaciju sa vojskom.

Bošnjak je pomenuo tri misije koje naša savremena vojska ima:

- Rekao bih da su kolege svojim afirmisanim stavovima donekle i pogodili stav kakvu naša republika zauzima. Ove tri misije koje naša zemlja ima, odnosno odbrana teritorijalnog integriteta, zatim učešće u mirovnim misijima, ali i odbranu ugroženog stanovništva, ona to i ispunjava. Međutim, ono što nas čeka jeste popunjavanje ove vremenske rupe koja se pojavila od 2011. godine, gde se kroz razne pokušaje civilne zaštite ili razvoja sistema kroz policiju ili sektora za vanredne situacije, nije uspelo popuniti ta razlika. To je odluka koja je svakako došla u pravom momentu.