Danas je jesenji Krstovdan: Vernici treba da poštuju 2 običaja, a jedna stvar je zabranjena ukoliko želite da vam cela godina bude uspešna!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena 326. godine, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti.
Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak. Krstovdan se slavi dva puta godišnje: 18. januara — zimski Krstovdan i 27. septembra — jesenji Krstovdan. Na zimski se, prema predanju, ukrštaju vetrovi, a u crkvi se krst stavlja u vodu i, ako se voda zamrzne, očekuje se dolazak rodne godine. Ukoliko se voda ne smrzne, veruje se da će godina biti "bolešljiva i oskudna".
Jesenji Krstovdan
Prema predanju, carica Jelena je pronašla krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru, gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.
Ovaj praznik je veliki i datira još iz perioda pre hrišćanstva.
Dva praznika u istom danu
Kako kaže hrišćansko predanje, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospode pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama. Na taj praznik, istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim. Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.
Narod se na današnji praznik trudi da obezbedi uspešnu setvu i dobru godinu, te se u okviru ovoga bosiljak unosi u kuću kako bi se obezbedilo zdravlje porodice. U gradskim sredinama je drugačije, te običaj nalaže i odlazak u crkvu i unošenje biljke.
Običaji na praznik
Svaki Srbin i svaka Srpkinja zna da je na Krstovdan obavezan strogi post. Mnogi vernici tog dana jedu samo beli hleb i crno grožđe. Isto tako, obavezno je radovanje: "Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!"
Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je upravo ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.
Prema narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
U mnogim krajevima se na dan jesenjeg Krstovdana predskazuje i vreme
Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Kurir.rs
Bonus video:
"GOVORIO SAM ISTINU I ONO ŠTO SRPSKI NAROD OSEĆA" Vučić iz Njujorka: Doći ćemo do svakoga na svetu jer Srbija postaje vidljiva na svetskoj mapi