U Srbiji potvrđen prvi slučaj gripa! Oglasio se Batut: Evo gde je registrovan, pacijent je u bolnici!

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” obavešten je od Nacionalne referentne laboratorije za grip i druge respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” o prvom potvrđenom slučaju infekcije virusom gripa tipa AH1(pdm09) u sezoni nadzora 2024/2025. u Republici Srbiji, na teritoriji Šumadijskog okruga, saopštio je "Batut".

- U posmatranom periodu kontinuirano se sprovodi monitoring epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i prati uticaj na zdravstveni sistem i opštu populaciju. Na osnovu kvantitativnih pokazatelja intenzitet kliničke aktivnosti virusa gripa u Srbiji je nizak. U poređenju sa prethodnom nedeljom registruje se neznatno povećanje oboljenja sličnih gripu na teritoriji Republike Srbije (oko 3%), a kada poredimo sa istim periodom prošle godine broj obolelih je viši za približno 9%.

Mere prevencije

- Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Vakcinacija protiv gripa se sprovodi u cilju redukovanja obolevanja i umiranja, kao i redukovanja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji. Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog varijabilnosti sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone. Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine u odnosu na uzrasne kategorije kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.

U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, sprovodi se obavezna imunizacija lica u posebnom riziku vakcinacija se sprovodi kod:

1. trudnica;
2. lica starijih od šest meseci života sa:
– hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
– hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
– metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40),
– bubrežnom disfunkcijom,
– hemoglobinopatijom,
– hroničnim neurološkim poremećajima,
– lica sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
– imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili
anatomskom asplenijom i dr.),
– izvršenim presađivanjem tkiva i organa/pripreme za presađivanje,
– i drugo;
3. lica starijih od 65 godina;
4. članova porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je
kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
– kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i
kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Pored navedenih, obavezna imunizacija protiv gripa sprovodi se i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Pored vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, kao što su:

1. Pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja, nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže.
2. Redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola.
3. Izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta.
4. Izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama.

5. U slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima.