Prirodne katastrofe biće nam sve češći gost – Crveni krst edukuje mlade kako da postupaju u kriznim situacijama

Prema trenutnim klimatskim projekcijima do 2030. godine, svet će se suočiti sa oko 560 katastrofa godišnje. Na Međunarodni dan smanjenja rizika od katastrofa Sanja Drezgić Ostojić iz Crvenog krsta Srbije ističe za RTS da svaki pojedinac ima odgovornost u svojoj zajednici da doprinese da ona bude bezbednija i da se lakše odbrani od svih nadolazećih opasnosti koje idu sa klimatskim promenama.

Sanja Drezgić Ostojić iz Crvenog krsta Srbije kaže da je ta organizacija u stalnoj komunikaciji sa kolegama iz Društva Crvenog krsta/Križa Bosne i Hercegovine, koji su ih obevestili da im je najpotrebnija novčana pomoć.

Kako je navela, u tu svrhu Crveni krst Srbije otvorio je namenski račun gde prikupljaju sredstva za pomoć pogođenom stanovništvu.

"Na portalu Crvenog krsta može se pronaći broj tog žiro-računa i kju-ar kod koji direktno vodi na uplatu, a do sada je prikupljeno negde oko 300.000 dinara", dodaje Drezgić Ostojićeva.

Napomenula je da im je rečeno da nema potrebe za slanjem timova koje je Crveni krst Srbije ponudio kao ni za pomoći u robi.

Drezgić Ostojićeva naglašava da je sistem zaštite i spasavanja u Srbiji dosta naučio iz poplava 2014. godine. “Upravo u delu pripreme i ojačavanja zajednica se radilo na tome na koji način da se smanje rizici i kako da se nose sa nepogodama.”

Dodaje da se dosta radilo i na ranim upozorenjima.

“Crveni krst je deo tog integrisanog sistema i dosta radimo i na pripremi i na smanjenju rizika od katastrofa, u radu sa mladima, sa zajednicama”, kaže Drezgić Ostojićeva za RTS.

U sklopu Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa, Drezgić Ostojevića najavljuje da će u utorak u svim beogradskim osnovnim školama održati vežba evakuacije. Đaci će se upoznati sa putevima evakuacije u svojoj školi u slučaju neke opasnosti.

Kako je dodala, Crveni krst Srbije u saradnji sa Unicefom, tokom sledeće nedelje održaće se trening gde će se govoriti o tome na koji način mladi mogu doprineti kao volonteri u svojoj lokalnoj zajednici, da podignu kulturu bezbednosti i da doprinesu zaštiti.

Prema njenim rečima, svaki pojedinac ima odgovornost u svojoj zajednici da doprinese da ona bude bezbednija i da se lakše odbrani od svih nadolazićih opasnosti koje idu sa klimatskim promenama.

Govoreći o nedavno uspostavljenom Registru rizika od katastrofa koji prikuplja podatke o svemu onome što bi moglo da usledi, Sanja Drezgić Ostojić kaže da taj dokument opisuje na koji način su sredine i od kojih rizika ugrožene, kao i koje sredine su najviše ugrožene od poplava, klizišta, zemljotresa.

Drezgić Ostojićeva navodi da svako može biti volonter Crvenog krsta i da je samo potrebna dobra volja.

Ko želi da postane volonter može da dođe u organizaciju Crvenog krsta na teritoriji opštine na kojoj stanuje.

Kurir.rs/RTS