Misija Apatinca vredna divljenja: Tomas živi i radi u Nemačkoj, a odlučio da uloži 50.000 evra za uređenje donjeg groblja (FOTO)

Apatinsko Donje groblje nikada nije izgledalo ovako kao danas. Iako se radovi odvijaju tek nešto više od nedelju dana, groblje je poprimilo potpuno drugačiji izgled. Košenje trave, čišćenje staza, uređivanje zemlje oko spomenika i uklanjanje otpada je u završnoj fazi, a u planu je još puno radova kako bi groblje konačno, posle decenija zapuštenosti i fušerskog održavanja od strane JKP „Naš dom“ (koje, uzgred, za to dobija novac od samodoprinosa od 1%) konačno izgledalo pristojno.

Njegove reči potvrdio je i župnik Pfajfer koji je izrazio radost zbog pokrenute akcije na uređenju Donjeg groblja i dao Tomasu punu podršku za ovo humano delo.

Sa Tomasom smo razgovarali u njegovom domu, dan pred povratak u Nemačku. Zatekli smo ga u invalidskim kolicima. Kaže, može da napravi nekoliko koraka, ali mu je vrlo teško da se kreće, jer je pre tri godine teško oboleo.

- Dobio sam koronu, bio na respiratoru i jedva preživeo, ali se i ozbiljno razboleo. Uz ostale probleme, naglo sam se i ugojio, te se teško krećem. Zbog svega toga mi je teže da pratim radove na groblju, ali sam se organizovao sa saradnicima, tako da sve teče bez problema. Radiće se intenzivno još do kraja meseca, a onda ćemo nastaviti povremeno, zavisno od vremena i mojih dolazaka, jer želim lično da pratim radove, objašnjava naš humani sagovornik.

U sređivanje groblja će, kaže, uložiti oko 50.000 evra. Sopstvenog novca. Namenski, za ove poslove, kupio je mini bager i kiper prikolicu za traktor. Angažovao je 10-ak radnika, kojima, uz više nego korektne dnevnice, obezbeđuje doručak i ručak, piće a pušačima i po paklo cigareta.

- Nadam se da ćemo ove radove na košenju trave i uređenju staza i spomenika završiti do kraja ovog meseca. Nakon toga planiram da renoviram toalet, u kome smo za sad postavili novu slavinu, opremiću i čajnu kuhinju kako bi bila u finkciji, urediti kapelu i spolja i unutra, nabaviti nova kolica za prevoz pokojnika do grobnog mesta, postaviti više klupa i u kapeli i po groblju, kante za smeće, izbetonirati staze... Uz pomoć grada nadam se da ćemo uspeti i da postavimo ogradu ne neograđeni deo groblja, imamo obećanje da će ovih dana dopremiti dva, tri kontejnera, srediti kapiju... Puno je planova i nadam se da ću uz saradnju grada i gradonačelnice, sa kojom smo imali sastanak i koja nam je dala odobrenje za radove i obećala saradnju, uspeti da ih i realizujem što pre, dodao je naš sagovornik, ponavljajući da mu je jedini motiv za ovakvo veliko delo, bila samo želja da učini nešto za rodni grad.

- Bog mi je dao da preživim, a dugo sam bio na ivici života i smrti. Dao mi je i mogućnost da pomognem svom gradu i izrazim pijetet prema preminulim članovima porodice i sugrađanima. Puno sam vremena razmišljao o smislu i svrsi života dok sam nepokretan ležao u postelji. Ovo je moj način da se zahvalim na životu i svemu što imam, dodao je, na kraju, Tomas Mišković, jedan od najhumanijih Apatinaca poslednjih godina, možda i decenija.

Kurir.rs/J.Miljuš