"Govore mi kako nikada o tome nisu pričali, to je problem!" Doktorka razotkrila ključne istine i pozvala na hitno buđenje svesti o donaciji organa
Dr Aleksandra Plećaš Đurić govorila je za Kurir televiziju i iz najbliže perspektive otkrila detalje o ključnim momentima pred donošenje odluke o donaciji organa kao i ostalim detaljima vezanim za samu proceduru i čekanje na nju.
Statistika pokazuje da su šanse da će građanima tokom života biti potrebna transplantacija veće nego da budu potencijalni davaoci organa. Mnogo je i onih drugačijih stavova, odnosno onih koji na pitanje o prihvatanju doniranih organa, ukoliko bi bilo potrebe, odgovaraju potvrdno, ali ne kriju da ne bi zaveštali svoje organe.
Instalacijom 2.000 peščanih satova na Trgu republike u Beogradu, koja simbolično predstavlja oko 2.000 pacijenata koji se nalaze na listi za transplantaciju u Srbiji i koja nosi poruku da vremena više nema, pre dva dana nastavljena je kampanja "Najvažniji poziv u životu" pod sloganom "Budimo bolji ljudi - postani donor".
O tome kako da kao društvo promenimo stav o ovoj temi za Kurir televiziju govorila je dr Aleksandra Plećaš Đurić, nacionalna koordinarka za transplantaciju organa koja je za početak otkrila koliko je teško i kako se nositi sa tim kada dođe do momenta postavljanja pitanja o donaciji organa premiluog člana porodice:
- Trenutak kada mi kao lekari imamo prostora da postavimo jedno tako teško pitanje je takođe i trenutak kada tim porodicama saopštavamo da su izgubili voljenu osobu. Bez obzira što se u mnogim slučajevima često komunicira sa porodicama i pre tog događaja, odnosno što ih i ranije upoznajemo sa tim postupkom, u pitanju je momenat strašnih emocija. Postavljanjem ovakvog pitanja težimo ka tome da saznamo koja bi bila volja i želja preminule osobe, da li bi ona bila voljna da daruje svoje organe u svrhu lečenja drugih ljudi - rekla je Plećaš Đurić i dodala:
- Često dobijem odgovor poput "Doktorka, mi o tome nikada nismo razgovarali" što smatram vodiljom u ovoj javnoj kampanji da to postane tema o kojoj se više razgovara.
Porodice preminulih se u momentu velike tuge često odluče na negativan odgovor:
- Oni nemaju nikakvu obavezu da donesu potvrdnu odluku i mi kao lekari ne vršimo pritisak na njih. Potreba koju mi imamo jeste da im ukažemo na čin kojim leče i spašavaju nečiji život i da će na taj našin spasiti porodice, jer mi u tom trenutku ne možemo više ništa da uradimo za preminulog.
Plećaš Đurić je takođe otrkila da je najteže porodicama dokazati da se njihov voljeni član ne može spasiti:
- Postupak utvrđivanja i potvrđivanja moždane smrti je kompleksna medicinska procedura koja je jasno definisana i urađena zakonom i pravilnikom. Važno je da na kraju njenog izvođenja lekari nemaju nikakvu dilemu. Porodica treba da zna da smrt mozga predstavlja i smrt pojedinca - rekla je i potom napomenula:
- Samo pacijenti koji su maksimalno lečeni i koji su dobili sve potrebne medicinske procedure uopšte mogu da dobiju šansu da doniraju organe. Tamo gde nije moguće postići maksimalnu optimizaciju svih vitalnih funkcija ne možemo ni pristupiti ovim postupcima.
Pored donošenja odluke od strane porodica preminulih, faktori čekanja zavise i od sledećeg:
- Najbitniji je proces poklapanja i kompatibilnosti između donora i budućeg recipijenta. Iz tog razloga neki čekaju duže od ostalih, bitno je da taj organ ne postane deo nekog novog stanja koje bi ugrozilo pacijenta. Često se dešava da i kada se pojavi odgovarajući organ za pacijenta, transplantaciju nije moguće učiniti zbog prisustva nekog drugog zdravstvenog problema poput infekcije ili upale.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO:
JAČANJE ODNOSA DVE TRADICIONALNO BLISKE ZEMLJE: Vučić se sastao sa šefom diplomatije Slovačke Jurajom Blanarom, ovo su bile glavne teme razgovora