Brda koja okružuju selo Kuštilj, kod Vršca, kriju - lesne lutke- tvorevinu tvrdu kao kamen nastao sedimentacijom krečnjaka u lesnim zaravnima. Ovaj prirodni fenomen specifičan je za sva pordučja sa lesnim zaravnima u zemlji, ali su kuštiljske lesne lutke ipak po nečemu posebne.

Ovo je presek lesne zaravni na samom ulazu u selo Kuštilj. U rupama koje se vide u finom pesku spavaju lesne lutke-kamenje neobičnog oblika koje nakon više hiljada godina ispada iz svojih čaura.

Screenshot 2024-10-23 102945.png
Printscreen/RTS 

“Jedan fenomen koji je nastao nekom vrstom sedimentacije krečnjaka u rupama u tim lesnim nanosima, jer je voda rastvarala kalcijum karbonat i on se polako taložio, na neki način i stvarao kristale unutra i stvorene su ovakve formacije dosta tvrdog kamena”, kaže Dragan Lazarević, iz Prirodnjačkog društva Gea.

Screenshot 2024-10-23 103045.jpg
Printscreen/RTS 

U nekim slučajevima dogodi se da se dva kamena slepe i dobiju izgled dečije lutke. Otudi i naziv za ovo neobično kamenje, čija veličina varira, od odnih sitnih koje mogu stati u dlan do onih poput topovskog đuleta.

Iako ih ima u svim lesnim zaravnima u Srbiji, lesne lutke u Kuštilju specifične su pre svega zbog svoje veličine jer mogu dostići i 15 i 20 santimetara u prečniku. A da bi dostigle tu veličinu potrebno je da prodje više hiljada godina.

Screenshot 2024-10-23 103002.png
Printscreen/RTS 

Laste bregunice koriste porirodne rupe iz kojih ispadaju lesne lutke - za gnežđenje, jer su im ovi mali tuneli po meri, sa obzirom da i same kopaju tunele u lesu, a i tu su ptići zašićene od predatora. A mogle bi da budu korisne i ljudima.

“Neko je koristio za ukras ovo, može da stavi na fasadu ograde i da deluju neobično ili da ih ofarba nekim bojama... Tako da može da se pravi neki ukras sad zavisi od mašte i umetnika i eto to je jedan predlog za nekog umetnika da ovde ovo pokupi i da napravi neku skulpturu od toga, to bi mogao da bude jedna originalan spoj geoiloškog fenomena i nekog umetničkog nadahnuća”, ističe Dragan Lazarević, iz Prirodnjačkog društva Gea.

Lesne zaravni počele su da se stvaraju pre 12 hiljada godina, što znači da je pojedino kamenje u lesnim zaravnima staro i 10 hiljada godina.

(Kurir.rs/RTS)