EKSKLUZIVNO! Naša Ljubica u timu dobitnika Nobelove nagrade za hemiju: Ovo je neverovatna priča o tome da je uz trud, rad i veru u sebe sve moguće

Nobelova nagrada za hemiju i nije nešto privlačna ni bitna vest srpskoj javnosti. Tačnije, nije bila do sada. Dobio ju je naučnik Dejvid Bejker s Univerziteta Vašington u Sijetlu (zapravo podelio sa dvojcem Demis Hasabis i Džon Džamper). On je u Institutu za dizajn proteina, tačnije Bejker labu, uspeo gotovo nemoguć podvig, kako je to opisao Nobelov komitet - izgradio je potpuno nove vrste proteina. One sintetičke, koje je dizajnirao na kompjuteru.

U prilozima američkih televizija prikazan je krajnje opušteni Bejker kako slavi sa svojim timom, a u njemu je i naše gore list - Ljubica Mihaljević!

- Pridružila sam se timu profesora Bejkera 2022. godine, po završetku doktorskih studija. Sada sam na postdoktorskim, a moj status je postdoctoral scientist. Institut mi je omogućio da se bavim naukom samo iz znatiželje i strasti. Ovo je bukvalno kao igranje - možemo u kompjuteru da napravimo šta god zamislimo, pa testiramo u laboratoriji da li stvarno taj protein može da postoji s funkcijom koju odlučimo da mu damo - kaže za Kurir Ljubica.

Ljudi iz celog sveta mogu da dođu u Bejkerovu laboratoriju, u Institut koji je on osnovao.

- Doslovce možeš da nađeš eksperta samo prekoputa hodnika, imaš odgovor na sva pitanja. Laboratorija je kao mali univerzum gde su stručnjaci iz svake oblasti i zbog tog povezivanja ljudi, koje je Bejker omogućio, nauka napreduje mnogo brže - priča.

Rođena Kikinđanka, koja je sada među 120 ljudi na prestižnom Institutu, sa 12 godina preselila se u Beograd. Tu pohađa i Petu gimnaziju, kad joj se dešava pretkretnica - Petnica.

- Na programu biologije u Petnici prvi put sam dobila priliku da radim projekat i vidim kako nauka u stvari izgleda - seća se ona.

Upisuje molekularnu biologiju na Biološkom fakultetu u Beogradu, a tokom studija volontira u Institutu za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo.

- Dobijam stipendiju za inostranstvo da radim nauku, jer Srbija nema puno resursa za kreativnu nauku, onu iz pasije. Nakon osnovnih studija preselila sam se u Baltimor, gde sam na Univerzitetu Džons Hopkins započela tzv. postbačelor, kao godinu dana istraživanja. Tad sam shvatila da želim da ostanem u Americi i upisala doktorske studije. Bila sam u dve različite laboratorije, kojima je sličnost bavljenje molekulima s proteinima na površini ćelije. Oni su ta prva barijera koja omogućava ćeliji da komunicira sa svetom spolja - kazuje i pojašnjava da su proteini minijaturne "mašine" koje obavljaju sve važne funkcije u našim ćelijama.

Rad u Bejker labu, kod čuvenog naučnika, omogućava joj da znatiželju pretače u jasan cilj - dobrobit ljudi.

- Fokusiramo se kako da iskoristimo znanje iz prirode o proteinima i za vrlo kratko vreme uradimo veštačkom inteligencijom ono što evolucija još nije stigla. Ciljamo da protein pomogne za određene bolesti, poput malignih. Upravo jedan od mojih projekata, koji je i dalje samo na kompjuteru, jeste da napravim protein koji će specifično prepoznati maligne ćelije i ubiti ih. Protein u stvari prepoznaje specifičan marker na ćeliji tumora i bukvalno napravi rupu, poru koja će da ubije ćeliju - objašnjava Ljubica.

U timu je sa još dvoje ljudi koji su eksperti za različite stvari.

- Koleginica je stručnjak za pravljenje proteina koji će prepoznati specifične markere na ćeliji, dok kolega pravi pore. A ja sam napravila metod da inkorporiram te dve njihove ekspertize u jedan protein koji može da radi obe stvari - ističe.

Kancer nije jedina stvar na kojoj radi. Ljubica očekuje, početkom sledeće godine, publikovanje rada za metod koji je sama napravila, a tiče se vakcine za sifilis, koji je široko rasprostranjen. Ako uspe, biće to revolucionarno, jer ta vakcina ne postoji, pa čak ni monoklono antitelo, te je i sama dijagnostika ove bolesti vrlo teška.

- Pronašli smo način da izolujemo proteine s površine bakterije koja izaziva sifilis. Koristeći veštačku inteligenciju, napravili smo do sada nepostojeći protein koji se obmota oko proteina sifilis i održava ga netaknutim - ističe.

Taj svoj dizajn Ljubica zove wrapping (umotavanje) metod:

- Bukvalno obmota se jedan protein oko drugog i drži ga u intaktnom stanju. Kao neki mali burito, koji ima tortilju i sve unutra ostane kako treba. I te obmotane proteine stavićemo u vakcinu i prezentovati imunitetu da bude istreniran ako i kada dođe u kontakt s bakterijom sifilisa.

Sve što radi je zapravo bazična nauka.

- A to čini čak i Bejker, koji je dobio Nobela. Radimo baš na onoj prvoj inovaciji, koja je zapravo kreativnost. Ali sada imamo i Translacioni institut, koji to preuzima - napraviće vakcinu i prezentovati je imunitetu. To je i dalje prvi stepen, nismo još radili ni imunizaciju životinja - priča Ljubica.

Privilegija je, ističe, raditi s Bejkerom:

- Podržava moje ideje, zajedno dolazimo do njih. Imamo sastanke bar jednom mesečno, pričamo o mojim podacima i on to zove "big picture", šta je zapravo velika slika projekta, gde želimo da dođemo. I što je najvažnije, na tim našim sastancima inspiriše me da "dream big", sanjam velike snove i težim ka tome. Takođe, Bejker me mentoriše na putu ka tome da jednog dana budem profesor.

U Srbiju, kao ni bilo gde izvan SAD, trenutno ne može, jer se prijavila za zelenu kartu. Ali da pomogne našim zaljubljenicima u nauku - može! I jedva čeka.

- U budućnosti želim da budem mentor mladim ljudima, ali ne samo kroz nauku nego podrška u smislu mentalnog zdravlja. A ako mladi iz Srbije žele da se bave naukom u inostranstvu, ako im treba savet, slobodno mogu da me pitaju...

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.