Mislio je da je našao druga na internetu, ali su umesto prijateljstva usledile 2 godine nezamislivog pakla: Ovo je slučaj dečaka iz Novog Sada koji uliva jezu

Upoznao je drugara na internetu, dopisivali su se pet meseci, poklanjao mu je pažnju, poklone. Otišao je kod njega u stan i shvatio da nešto nije u redu i tada je počeo njegov pakao od dve godine se*sualnog zlostavljanja i ucene.

Šta je gruming, objašnjava Slobodan Negić, edukator Centra za nestalu i zlostavljanu decu i koordinator „Net patrole“. Reč iz engleskog jezika koja se koristi za kućne ljubimce i znači voditi računa o ljubimcu, u digitalnom okruženju, dobio je potpuno novo značenje. Opisuje manipulatorski odnos koji predator razvija sa detetom koje u digitalnoj komunikaciji ne zna ko je s druge strane, a predatori prvo rade na uspostavljanju odnosa punog poverenja. Upravo tako je dečak iz Novog Sada postao žrtva jednog zlostavljača.

- Dečak je živeo sa majkom, otac nije prisutan. Upoznao je drugara na internetu i komunikacija je trajala dugo, predator je bio jako strpljiv, razvijao je super odnos s njim, slao mu je za rođendan poštom patike i dečak je osećao da neko stalno o njemu brine. U stvari, predator je uskočio na mesto očinske figure. Posle 4-5 meseci komunikacije stigao je predlog da se sretnu. Dečak je odlučio da se vidi s njim jer ga je dugo doživljavao kao prijatelja koji vodi računa o njemu. Po ulasku u stan je video da nešto nije u redu, ali bilo je kasno, nije mogao da izađe. Čovek ga je silovao i sve snimio. Tada je počeo njegov pakao. Vratio se kući i dobijao je ucene od tog čoveka da će objaviti sve na mrežama ako ne dođe ponovo – priča Negić.

Ucenjivani dečak je odlazio ponovo i to je trajalo dve godine. U jednom trenutku je pokušao sve da ispriča majci, ali je baš tada majka gledala TV seriju u kojoj su se pojavljivali pripadnici gej populacije. Majka je prokomentarisala: "Da je moje dete gej, odrekla bih ga se“. Uplašio se da će izgubiti i majku ako joj sve kaže. Na kraju se poverio drugarici, a njena tetka je predložila da se jave Centru za nestalu i zlostavljanu decu.

Centar je obezbedio svu logistiku, psihološku i pravnu podršku. Predator je uhapšen, prikupljeni su dokazi i pravnosnažno je osuđen na 12 godina robije što je maksimalna kazna u našem zakonodavstvu.

Dečak je prošao strašne stvari za te dve godinu, na sreću je uspeo nekako da se nosi sa tim.

Negić napominje da je to bio jako težak slučaj zlostavljanja koji se krije iza digitalne komunikacije.

- Zlostavljanje koje se krije iza digitalne komunikacije je u porastu, pogotovo posle korone su cifre u velikom porastu. Fenomeni kao što su seksting, sekstoršn i gruming su slučajevi kada neko dođe u posed delikatnih materijala i ucenjuje nekoga. To se često događa, ljudi naivno ulaze u to, razmene fotografije. Takvi slučajevi su u velikom porastu i u Centru imamo u 2022., 2023. i 2024. godini neobično velik broj prijava tog tipa, a to se uklapa sa celim evropskim trendom – kaže Negić.

Ističe da je kod Centar u odnosu na 2022., kada je bilo 21 slučaj sekstoršna prijavljen, u 2023. imao 176 slučajeva. Pored toga, česte su situacije prijave gruminga, a gruming u sebi sadrži i elemente se*sualne iznude i deljenja fotografija.

- U 2022. je Evropski parlament uradio istraživanje i na teritoriji Evrope bilo je više od 32 miliona prijava za se*sualno zlostavljanje dece na mrežama. To je istorijski vrhunac. Prema tom istraživanju, gruming je za godinu dana u Evropi posle kovida skočio za 82 odsto. U velikom je porastu eksploatacija zloupotrebe dece, deljenje njihovih fotografija i zlostavljanje koje usledi kao završna faza – kaže Slobodan Negić.

Napominje da je veoma važno znati da informacije koje se aplouduju na internet, fotografije i drugo, zauvek tamo ostaju. Ukoliko ne tražimo od provajdera, ili od „Net patrole“ koja to radi u težim slučajevima, to ostaje trajno na internetu.

- Fotografije dece su strašno tražene zato što se sada koriste softveri, alati, kao što je "andres". To znači skinuti nekoga. To je softver koji koristi veštačku inteligenciju i od fotografije na kojoj je osoba u odeći napravi da izgleda naga. Ima puno slučajeva da sa javnih profila uzimaju fotografije dece. Deci se uklanja odeća i dalje se trafikuje, prodaje. Apelujemo na roditelje da budu svesni toga. Da uvek traže i dozvolu od dece za objavu, da razgovaraju s njima o tome. Treba se ograditi od prakse da sve objavljujemo – savetuje Negić i ističe da ima i veliki broj prijava zbog skidanja na fotografijama.

- Jedna majka je prijavila da se to dogodilo njenoj ćerki, a da su njenu ćerku skinuli na fotografiji i podelili su fotografiju na mrežama. To su ozbiljne suicidalne misli koje se tada deci javljaju. Iako ih nisu slikali gole, iako je to veštačka inteligencija uradila razlika se ne vidi, izgleda jako realistično. Voleo bih da se zna da osvetnička po*nografija nije krivično delo u Srbiji. Zato savetujem svima: ne delite vašu intimu, čuvajte lice, a ako delite fotografije dece neka to bude u krugu prijatelja, izbegavajte kačenje na zidove i bilo koji vid javnog objavljivanja, jer jedna takva situacija može da im pretvori život u nešto što oni doživljavaju kao pakao – zaključuje Negić.

Negić ističe da je komunikacija danas putem interneta nešto što decu izlaže raznim kontaktima koji nisu dobri. Zato je potrebno veće prisustvo roditelja, da provode vreme u njihovom svetu, i ako ne razumeju taj svet da ih pitaju i grade odnos poverenja da bi pratili njihovu aktivnost na internetu zato na dva klika nudi dostupnost od po*nografije do korisnih stvari.

-U velikom je porastu se*sualno zlostavljanje dece i treba povesti računa sa kime se deca druže i provode vreme na internetu. Potrebno je da budemo svesni kako to vreme provode, da roditelji razlikuju funkcionalnu od disfunkcionalne upotrebe interneta. Nismo došli još u period razvoja interneta gde postoje granice i ograničenja, danas je sadržaj dostupan bilo kome i dečaci od 9-10 godina već otvaraju po*nografske sajtove. Time veoma rano stiču pogrešne predstave o se*sualnim odnosima – kaže Slobodan Negić.

Da je širenje dečje po*nografije putem društvenih mreža goruća tema pokazuje i nedavno održan sastanak ministara Evropske unije, gde je u središtu rasprave predlog skeniranja poruke na platformama kao što su „Vajber“, „Votsap“ ili „Signal“. To bi podrazumevalo i da se sumnjivi sadržaj prijavljuju nadležnim organima.

Ako se usvoji predlog, proces će preći u zatvorene pregovore, gde će Evropski parlament, Evropski savet i Evropska komisija precizirati detalje zakona. Ako protivnici, poput Nemačke, prikupe dovoljno glasova da blokiraju nacrt, zakonodavci će se verovatno vratiti izradi novog predloga.

Kako prenosi RTS, borci za zaštitu privatnosti kažu da je to opasno. Mere, koje nazivaju „kontrola poruka“, neefikasne, sklone greškama i da mogu narušiti osnovno pravo građana EU na privatnost.

Slobodan Negić kaže da je recidiv, ponavljanje istog krivičnog dela jako čest.

- Velika većina predatora ponovi krivično delo, osam od deset. Statistika kaže da 80 odsto ponovo učine isto. To je ozbiljan problem. Srbija nema javno dostupan registar krivičnih dela prema maloletnim licima. Apelujemo na javnost i govorimo o tome, ali cifre su strašne.

Postoji "didžital servis ekt", to je pravni osnov za organizaciju usluga u digitalnom prostoru i propisuje kategorije. U najvišu kategoriju upadaju veliki provajderi, koji imaju više od 45 miliona korisnika u Evropi, i dužni su da istražnom organu, ako postoji osnovana sumnja da je neko od korisnika zloupotrebljavao i delio materijal koji ne bi trebao tu da bude, otvore svoje podatke, da podele takozvane data logove i daju uvid u to, objašnjava Negić, koordinator Net patrole.

Međutim, kako ističe, "Telegram" ne prijavljuje više od 45 miliona korisnika u Evropi upravo zbog toga da bi ostao zaštićen i da ne bi morao da deli podatke. Iako je to već poznato, u Centru ističu da je najveća pomoć ako se štetni sadržaj prijavi policiji ili „Net patroli“.

Kurir.rs/Blic