Ima je u izbobilju, a liči na šampinjone, od nje su se masovno otrovali u Šapcu: Oprez u šumi, ali i na pijaci, pitajte prodavca da li ima ovaj papir

Sezona pečuraka ponovo je aktuelna, a kako kažu u Mikološko-gljivarskom savezu Srbije, trenutno ima dosta najotrovnije zelene pupavke, ima i olovaste rudoliske koja je najčešći uzročnik trovanja, a retko se priča o njoj. Sekretar ovog saveza Jelena Milošević, savetuje da pri kupovini gljiva na pijaci obavezno obrati pažnja na jedan papir.

- Trenutno je sezona belog tartufa, ali je ona jako loša zato što je bila velika suša, prevelika temperatura ovog leta, pa se oni sporadično se javlja. Njegova sezona, koja se inače, završava u decembru, mogla bi da se produži do kraja januara ako bude klimat kakva mu treba, blaga jesen - objašnjava Jelena Milošević.

Ima mnogo najotrovnije zelene pupavke, njome su se otrovali u Šapcu pre dve godine

Za vikend je bila manifestacija Udruženja gljivara u Novom Sadu, gde je istaknuto da je pronađeno više od 200 vrsta.

- Javile su se jestive bukovače, sunčanice, a ima i jedna gljiva na koju treba obratiti pažnju. Ona liči na sunčanicu, ali je otrovna. Radi se o kuštravoj sunčanici (macrolepiota rhacodes) koja izaziva stomačne tegobe. U ogromnim količinama se pojavila i najopasnija gljiva - zelena pupavka - navodi naša sagovornica.

Bela varijanta najopasnije zelene pupavke obično se meša sa šampinjonom, upravo ona je otrovala one ljude u Šapcu pre dve godine, a trenutno ima dosta i šampinjona.

- Šampinjon se javio pre dve nedelje u velikim količina. On je bio prethodnica svim gljivama, a sada ga ima sporadično - kaže Jelena Milošević.

Otrovna zavodnica se meša sa lisičarkom

Upozorava da se treba paziti od otrovne zavodnice, koju ljudi mešaju sa lisičarkom, a ove dve gljive treba razlikovati po boji. Lisičarka nikada nema tamnu boju kao zavodnica.

- Zavodnica se javlja u crnoj boji, tamno braon, tamno narandžastoj, a lisičarka nikad ne bude takva. Takođe, lisičarka se kod nas ne javlja obično u jesen, ali pošto nije plodila kada joj je bilo vreme zbog velike temperatura, gljiva jednostavno sačeka prvi "slobodan dan", prve pogodne uslove, pa se zbog toga ponegde i javi. Međutim, takvu boju kao zavodnica, ona nikad nema. Lisičarka je uvek žuta, više bledo žuta, ako nisu bili dobri uslovi - kaže sagovornica.

Olovasta rudoliska najčešći uzrok trovanja, a nimalo ne liči na otrovnicu

Otkriva i da se pojavila olovasta rudoliska, gljiva koja je, kako kaže, zanemarena, koja se retko pominje, a koja je najčešći uzrok trovanja.

- Evo, ovde kod nas, u Sremu i Mačvi. U poslednje dve godine bila su četiri trovanja sa njom, u Šidu, preko puta u Mačva, u okolina Šapca. Gljiva daje blage simptome, ali naravno izaziva muku i ono što je važno, ona baš ni čim ne podseća da je otrovna. Ima dosta prijatan miris, jako je velika, robusna gljiva. Jedan primerak može da bude težak i do 400 grama, a nalazi se uvek gomila njih. Znači, nikad ne raste sama pa se bukvalno na jednom mestu ubere 3 kilograma gljiva. Lepo izgleda, kremaste je boje, nema ništa što bi upozorilo da je crvena ili nešto što odbija. Poslednje trovanje sa njom je bilo prošle godine u ovo doba. Znači jednom godišnjicom neko se otruje olovastom rudolijskom - napominje Jelena Milošević.

Na pijaci na jedan papir obratiti pažnju

Pečurke se i dalje prodaju na pijaci, ali nakon onog trovanja u Šapcu, Jelena Milošević objašnjava da su se pijačari osvestili i da su položili zvanje gljivara, a to znači da oni imaju znanje i da raspoznaju gljive, jer su oni barijera između neukih berača.

- U Subotici, Novom Sadu, Beogradu imamo slučajeve gljivara sa položenim zvanjem gljivara. Imamo dva otkupljivača koja imaju položeno zvanje gljivara. Znači, svest se kod tih nekih ključnih ljudi promenila tako da bi bio apel na ljude da idu na pijacu i da ih kupite kod onog ko ima zvanje gljivara. Kupci imaju pravo i da traže na uvid dokaz o zvanju gljivara, a i svi oni koji imaju položeno za zvanje gljivara imaju okačenu svoju karticu na pijaci, koja to dokazuje - navodi sekretarka Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Podseća da se sa gljivama ne treba igrati.

- Gljive su lepe, lekovite, zdrave, hrana budućnosti. Mislim da je pametnije pojesti jednu porciju gljiva nego porciju mesa, makar jednom nedeljom. Sa druge strane, usled trovanja pečurkama, prvo se javljaju mučnina, znojenje i povraćanje. To su prvi ti neki znaci koji se javljaju kod ovih blaže otrovnih gljiva. Oni se javljaju od pola sata pa do nekih četiri sata, u zavisnosti od toga kakav je metabolizam, koliko ste pojeli, da li je to bio ceo ručak ili samo kao prilog. Količina koja je pojedena će usloviti brzinu reakcije, ako ste se otrovali - objasnila je Jelena Milošević.

Opomena za oprez svakom od nas prilikom branja pečuraka treba da bude slučaj velikog trovanja u Šapcu 2022. godine.

Tada je Centar za trovanje Vojnomedicinske akademije (VMA) skrenuo pažnju javnosti da pored nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih gljiva i kakve simptome izazivaju.

Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u trbuhu, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja i smrt.

Na osnovu vremena koje prođe od ingestije do prvih znakova trovanja dele se na ona sa kratkim ili dugim inkubacionim periodom.

Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom

• Ispoljava se u roku od 30 minuta do pola sata u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski)
• Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod
• Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica...

Dug inkubacioni period trovanja

• Ispoljava se u trajanju od tri sata do nekoliko dana
• Karakteriše se trovanjem sa oštećenjem jetre i bubrega
• Pacijenti imaju tešku kliničku sliku i često letalni ishod

Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju Amanita phalloides (zelena pupavka), Amanita verna (bela pupavka), Amanita virosa (smrdljiva pupavka), ali i 14 drugih gljiva. Trovanje izazivaju aktivne materije faloidini i amatoksini. Smrtna doza je 5 do 10 miligrama, odnosno 20 grama gljive.

Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis - uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre, kao i toksična lezija bubrega.

Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.

(Kurir.rs/Blic)