Vršnjačko nasilje jedan od najvećih izazova današnjice, ključ je u edukaciji roditelja, dece i društva!
Vršnjačko nasilje ozbiljan je izazov sa kojim se suočava ceo svet, a ne samo Srbija, rečeno je danas na konferenciji „Vršnjačko nasilje kao (ne)rešivi problem današnjice u Srbiji“ i istaknuto da je u prevenciji i sprečavanju tog oblika nasilja važna edukacija dece, roditelja i celog društva kako da prepoznaju i reaguju na nasilje, kao i uključenost i saradnja svih nadležnih institucija. “
Konferenciju su organizovali Udruženje građana Amikus i European Communication Center pod ppokroviteljstvom Ministarstva prosvete.
Otvarajući konferenciju "Vršnjačko nasilje kao (ne)rešivi problem današnjice u Srbiji" u Domu Narodne skupštine v.d. pomoćnica ministarke prosvete, zadužena za zaštitu od nasilja i inkluziju u sistemu obrazovanja, Snežana Vuković rekla je da je Ministarstvo potpuno posvećeno prevenciji vršnjačkog nasilja.
Ona je navela da je izuzetno važna brza i pravovremena intervencija koja, kako je objasnila, podrazumeva postupanje po protokolu, odnosno po pravilniku postupanja situacijama nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
''Vršnjačko nasilje se ne dešava u školama zato što ga škole produkuju, već zato što je ono promovisano i kroz medije i kroz društveni kontekst u kome je pokatkad i afirmisano. Zato je na školi da radi na prevenciji nasilja i da formira jak vrednosni sistem'', rekla je Vuković.
Navela je da Ministarstvo prosvete pokušava da senzibiliše ne samo nastavnike, već i učenike, roditelje i ostale aktere u društvu da međusobno komuniciraju
''Svi smo na istom zadatku kako bismo sprečili vršnjačko nasilje koje ima dalekosežne posledice koje mogu da budu traumatske i da traju jako dugo'', rekla je Vuković.
Zamenica predsednika skupštinskog Odbora za prava deteta Zagorka Aleksić rekla je da je prioritet u radu tog odbora prevencija i sprečavanje svih oblika nasilja koji uključuju decu, kao i praćenje rada i rezultata platforme ''Čuvam te''.
Naglasila je da vršnjačko nasilje obuhvata različite oblike ponašanja, od fizičkog i verbalnog nasilja preko psihičkog maltretiranja i socijalne isključenosti, pa sve do modernih oblika kakav je sajber buling.
''U osnovi vršnjačkog nasilja često leže dublji uzroci, poput nedostatka emocionalne podrške ili problema u porodičnom okruženju. Deca treba da znaju da prepoznaju šta sve vršnjačko nasilje podrazumeva i da budu svesni odgovornosti kao i posledica'', rekla je Aleksić.
Dodala je da su uzroci vršnjačkog nasilja brojni i složeni i da mnoga istraživanja pokazuju da deca koja su izložena nasilju kod kuće ili dolaze iz disfunkcionalnih porodica, češće postaju nasilnici.
''Od velike važnosti je edukacija o nasilju i njegovim posledicama, podizanje svesti o problemu i razvijanje emocionalnih veština, poput empatije, poštovanja različitosti, kao i nenasilne komunikacije'', naglasila je Aleksić.
U okviru konferencije održan je panel ''Prevencija vršnjačkog naslja - rizici, mehanizmi zaštite i značaj saradnje nadležnih institucija'' na kojem je rukovodilac Grupe za preventivni rad i zaštitu od nasilja i diskriminacije u Ministarstvu prosvete Mihreta Fejzula ukazala da se nasilje ne može posmatrati izolovano i da je važno da strategije Ministarstva i drugih nadležnih institucija budu uvezane i da koordinisano pružaju podršku deci i njihovim porodicama.
Istakla je da zakonska regulativa nije dovoljna i da se u poslednje dve godine intenzivno radilo na uvođenju dodatnih mera, kao što je mera neposrednog udaljavanja nasilnog učenika sa nastave.
''Upravo tom merom smo pokušali da pozovemo i druge sisteme, kada dođe do uzbiljnijih situacija nasilja da možemo da neposredno udaljimo učenika, ali da se uključe i drugi sistemi, da se pruži podrška detetu, porodici, da se u školi primiri situacija i da se napravi detaljan plan za reagovanje'', rekla je Fejzula.
Najavila je da će Ministarstvo u saradnji sa Savetom Evrope sprovesti istraživanje o prevenciji vršnjačkog nasilja na nacionalnom nivou, u kojem će učestvovati veliki broj škola u Srbiji.
''Cilj je da vidimo da li mere daju rezultate i gde je potrebno da se to poboljša. Ukoliko pratimo samo šta su sistem obrazovanja i škola uradili, imaćemo ne tako relevante podatke, zato što efekat mera podrazumeva i reagovanje drugih sistema - policije, tužilaštva, centra za socijalni rad'', rekla je Fejzula.
Koordinatorka platforme "Čuvam te" u Kancelariji za IT i eUpravu Sanela Golijanin navela je da su putem te platforme do sada evidentirane 3.592 prijave za nasilje od čega se 2.165 odnosi na vršnjačko nasilje.
'Više od 60 odsto prijava se odnosi na nasilje među vršnjacima. Deca su najveći deo dana u školi i za očekivati je da je taj broj najveći u tim ustanovama kada je reč o vršnjačkom nasilju'' rekla je Fejzula.
Dodala je da analiza pokazuje da su se deca, roditelji i očevici nasilja osnažili da ne samo prijave nasilje već i da se predstave.
Navela je da je platformi ''Čuvam te'' do sada pristupilo 637.000 građana i da to pokazuje da im je tema nasilja itekako važna i da se podiže svest o tom problemu.
Direktorka Centra za socijalni rad Novi Sad Jelena Zorić ukazala je da je problematično ponašanje deteta uvek simptom disfunkcionalne porodice i istakla da je, osim edukacije i rada sa decom u osnovnim i srednjim školama, važno uputiti i roditelje kako da vaspitno deluju i preuzmu odgovornost za ponašanje dece.
''Nedovoljno su nam razvijene škole kada je u pitanju posvećeno roditeljstvo. Mislim da su sada roditelji dosta zbunjeni novonastalom situacijom, da li da kažnjavaju dete, da li će ih dete prijaviti, da li sistem to ne podržava... Nemaju jasne smernice i treba im veća pomoć i podrška u tome'', navela je Zorić i dodala da u slučajevima vršnjačkog nasilja ne treba sankcionisati samo decu već i roditelje.
Dir CZS NS Zoric je skrenula paznju na neadekvatnu zastitu svedoka kojima bi trebalo da se pruzi adekvatna pomoc i zastita, kao i da treba više da se radi sa "posmatračima" nasilja jer oni mogu da najčešće pruže prevenciju i pomoć.
