Doris iz Sijera Leonea došla u Srbiju da postane zubarka: Želja mi je da posle studija sunarodnicima u Africi popravljam zube!

Pre nego što sam dobila stipendiju, nisam ni čula za Srbiju, a sada sam oduševljena vašom zemljom. Uoči početka studija imala sam samo tri meseca da savladam srpski jezik, što je bilo nemoguća misija. Još uvek učim srpski, a ispite spremam tako što prvo materijal prevodim na engleski, a kada naučim na engleskom, onda čitam i učim na srpskom kako bih se spremila za odgovaranje. To oduzima dosta vremena!

 - Kada sam došla u Srbiju, bila sam oduševljena. Započela sam studiranje u Beogradu i sada sam student četvrte godine stomatologije. Ovde su ljudi ljubazni, prijatni, topli, iskreni. Veoma mi se dopadaju vaša kultura i običaji, sviđa mi se i vaša muzika, ali i hrana. Najviše mi se dopadaju kajmak, pljeskavica, ćevapi, sarma i punjene paprike, a obožavam da slušam pesme Ace Pejovića - kaže nam kroz smeh Doris.

Jezička barijera

Učenje srpskog napreduje, ali je teško, mada joj u tome pomaže i naša muzika.

- Vaš jezik je za mene veliki izazov, kada sam došla, nisam znala ni reč srpskog. Stvarno mi je u početku bilo teško, ali kad mi nešto nije jasno, pitam profesore ili kolege. Profesori organizuju konsultacije na koje idem kako bih mogla da savladam gradivo. Pored toga, bilo mi je čudno da se naviknem na hladno vreme. Kod nas je toplo - priča nam Doris i dodaje da bi bilo dobro kada bi se stranim studentima ostavio rok od 12 meseci za učenje jezika.

 Mnogi zbog jezika gube stipendiju.

- Naravno, moramo ispuniti neke uslove kako bismo zadržali stipendiju, ko ne ispuni to, gubi stipendiju. Ali je mnogi gube zbog jezika, ipak treba dosta vremena da se jezik savlada, to je najveći problem - ističe naša sagovornica.

Podrška porodice

Majka i otac, koji su učitelji, mlađa sestra i dva brata, koja studiraju, veoma joj nedostaju. Ima njihovu podršku i čuju se svakodnevno, ali ništa ne može da zameni zagrljaj. Nada se da će ove godine uspeti i da ih poseti.

- Kada završim studije, želela bih da se vratim u svoju zemlju i da se odužim svojoj zajednici. Da tamo otvorim ordinaciju i pomažem ljudima. Srbija je moj drugi dom i mnogo me podseća na moju zemlju, narod je sličan - priča nam Doris.

Inače voli da volontira i da pomaže, a talentovana je i za pravljenje kikica, te joj često devojke iz naše zemlje traže da im plete kosu.

- Zahvalna sam Vladi Srbije što mi je pružena ova prilika, a zahvalna sam im i što su se uključili u rešavanje problema sa Instagram stranicom koja je širila rasizam. Nisam imala nikakve neprijatnosti u Srbiji sve do osnivanja tog rasističkog profila, tada sam se osetila pomalo nebezbedno i drago mi je da je ta stranica ugašena i nadam se da se takve stvari neće ponavljati. Takve stvari su bespotrebne, jer svi mi ovde vidimo Srbiju kao svoj dom i želimo da se osećamo bezbedno kao i dosad - zaključila je ona.