Sveštenik crkve Svetog Marka podestio na smisao slave: "Mnogi je iskorišćavaju da bi se drugima pokazali kao imućniji, možete biti skromni i sa bogatom trpezom"
"Postavlja se pitanje zašto mi sve ovo radimo? Da li je zato što želimo da istaknemo sebe ili jer želimo da pokažemo poštovanje svetitelju?"
Jesen je u Srbiji period krsnih slava jer neke od najvećih padaju baš u narednim mesecima. Svake godine, uoči slava, otvara se pitanje da li primereno obeležavamo krsnu slavu. Kakve se sve novine uvode kada su slave u pitanju, zašto se sve više slave organizuju u kafanama, a na kraju zašto slave mnogima služe za prejedanje neka su od glavnih pitanja na šta javnost mora obratiti pažnju. U emisiji "Puls Srbije" na tu temu su govorili Vladimir Pekić, sveštenik crkve Svetog Marka i Veroslava Stanković, dijetolog.
Suština obeležavanja slave poslednjih godina ima drastično drugačiji smisao među narodom. Vrednosti se menjaju i slave se ne obeležavaju onako kako je to bilo zamišljeno, a na pravi smisao obeležavanja podsetio je Pekić:
- Osnovna suština proslavljanja krsne slave jeste proslavljanje svetitelja koji se tog dana slavi, odnosno zaštitnika čitave porodice i molitvenika pred Bogom. Takođe, to je i način da se ljudi vežu za crkvu i bogosluženja, kao i za samog svetitelja kojeg proslavljaju. Važno je da mi koji slavimo tog svetitelja na njega gledamo i kao na vlastiti uzor prema kome ćemo da se merimo, a onda da razumemo i na koji način je on doživljavao veru zbog čega ga je Bog proslavljao.
U našem narodu pokrenut je trend gde ljudi jedva čekaju da budu gosti kod nekoga na slavi kako bi maksimalno iskoristili sve što trpeza nudi. To dovodi do prekomernog unosa hrane, odnosno prejedanja, a samim tim i nepovoljnog fizičkog i psihičkog stanja. Na tu temu govorila je Stanković posmatrajući ovaj problem sa stručnog aspekta:
- Slava je skromnost, odnosno ravnoteža između fizičkog i duhovnog. U našem narodu bilo je perioda kada se mnogo gladovalo, a od toga sada postoji i određeni strah. Iz tog razloga narod za svaku proslavu priprema velike količine hrane. Sa druge strane došlo je i do pojave pomodarstva. Što se više postavi na trpezu to se domaćin bolje pokazao.
- Od predjela do kolača i dezerta može doći samo do prejedanja. Postoji istraživanje koje je dokazalo da se prilikom slavske trpeze može steći i do pet hiljada kilokalorija, a to je duplo i troduplo više od standardne potrebe organizma.
Pekić se nadovezao na reči svoje sagovornice:
- Postavlja se pitanje zašto mi sve ovo radimo? Da li je zato što želimo da istaknemo sebe ili jer želimo da pokažemo poštovanje svetitelju kojeg slavimo? Skromnost ne znači priprema siromašne slavske trpeze. Ona može biti i bogata i izobiljna, ali mora predstavljati izraz našeg gostoljublja i poštovanja, odnosno izraz ljubavi prema drugome - rekao je, a potom istakao:
- Postaviti nešto na trpezu oduvek je značilo deliti ono elementarno sa drugima. Prilikom želje da zbog svoje lične sujete i potrebe da se pokažemo da smo bolji od drugih to često sklizne u određenu vrstu preterivanja. Mnogo njih iskorišćava slavu kao vrstu povoda kako bi se drugima pokazao kao imućniji i bolji pojedinac.
BONUS VIDEO:
· Reaguj
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati