Manastir Petkovica: Mošti Svete Petke, isceliteljska loza i lekoviti izvor pravo su mesto za turiste i hodočasnike

Cer. Šumovita planina na zapadu Srbije predstavlja jedinstveno mesto u tradiciji, istoriji i kulturi Srbije.

Iz ovih krajeva potiče Miloš Obilić, tačnije iz sela Miloševac. Smatra se da je upravo on sagradio manastirsku crkvu Cokešina posvećenu rođenju Presvete Bogorodice.

I upravo je Čokešina jedan od tri vrlo važnih manastira koji se nalaze na Ceru. Tu su još manastir Radovašnica i manastir Petkovica.

Manastir Petkovica (postoji više manastira istog imena) danas je ženski pravoslavni manastir u istoimenom selu podjednako udaljenom od Šapca i Loznice.

Ovaj takođe i kulturni spomenik od izuzetnog značaja sagrađen je u 13. veku. Narodno predanje vezuje njegov nastanak za Dragutina Nemanjića jer se njegovo ime pominje u turskim popisima.

Zaštitnica majki i dece

Manastir Petkovica je dobio ime po Svetoj Petki, naročito poštovanoj svetiteljki, kojoj je posvećen. Sveta Petka, koja je potekla iz imućne i pobožne porodice srpskog porekla, živela je u drugoj polovini 10. i prvoj polovini 11. veka.

Kako je Sveta Petka zaštitnica majki i dece, a naročito nerotkinja, tako se i Petkovica pročula prema čudotvornoj lozi koja je samonikla iz temelja hrama i za koju se tvrdi da leči žensku neplodnost.

Istočno od manastira Petkovica nalazi se i čudotvorni izvor, čija voda takođe leči sterilitet, ali i mnoge druge bolesti, pre svega duševne.

Čudotvorna loza ima isceliteljsku moć kao loza Svetog Simeona Mirotočivog na Hilandaru ili loza Svetog Vasilija Ostroškog pod Ostrogom. Godinama i decenijama pre svega narod koji živi u ovom kraju dovodi bolesne i slabe koji se provlače ispod loze.

Zabeležena su brojna isceljenja, a mnoge žene koje nisu mogle da rađaju danas su srećne majke. Takođe, postoje mnoga svedočenja ljudi koji su se na izvoru napili vode ili sa izvora poneli vodu kući, a koji su potom izlečeni od glavobolja ili problema sa stomakom.

Prepisivačka škola

Ali kako đavo nikad ne spava, u više navrata se događalo da ljudi krišom noći upadnu na manastirsko imanje i zapale svetu lozu. U više navrata reagovala je policija i krivci su pronađeni. Dešavalo se da su u policiji pokušali da se pravdaju time što su pričali da su „čuli neki glas koji im kaže da treba da zapale svetu lozu“. Uprkos svemu tome, na mestu zapaljene loze uvek je nicala nova, a manastir je ostajao netaknut.

Interesantno je da se u ovom manastiru nalaze mošti 18 svetitelja, između ostalih Svete Petke, Svetog Onufrija, Svetog Sisoja, Svetog Luke...

Sudbina mošti Svete Petke je manje-više poznata. Nakon putešestvija kroz Carigrad, Trnovo, Vidin, Kruševac, Beograd, mošti su na kraju završile u rumunskom gradu Jašiju. Međutim, u ovom manastiru se čuvaju delići njenih moštiju koje posetioci celivaju. Tačnije, zglavak jednog prsta koji je donet u manastir u vreme despota Stefana Lazarevića. Jedan deo moštiju prenet je 1. septembra 1950. u crkvu Ružicu u Beogradu.

Tokom 16. i 17. veka u manastiru je postojala prepisivačka škola, a od 1718. godine, tj. početka austrijske okupacije, u manastiru je radila škola za spremanje sveštenika.

Stradanja u ratovima

Posle boja na Mišaru Turci su popalili manastire i crkve mačvanskog kraja, a među njima i manastir Petkovica. Obnova manastira izvršena je nastojanjem kneza Miloša i naroda Mačve i Pocerine oko 1836. godine. Nova crkva na mestu stare podignuta je 1887, a ktitor je bio Josif Kurtović, trgovac iz Šapca.

Nažalost, manastir nanovo strada u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Posle Drugog svetskog rata Petkovica postaje jedan od najuređenijih manastira u Šabačko-valjevskoj eparhiji. Sestrinstvo manastira sa igumanijama blaženopočivšom Fevronijom i mati Lukijom na čelu podiže dva konaka i održava i obnavlja manastirska dobra.

Manastir Petkovica poznat je po uređenom i lepom imanju, a pre svega po toploti i gostoljubivosti. Tu dolaze u sve većem broju hodočasnici iz svih krajeva naše zemlje i pronalaze duhovnu utehu i telesna isceljenja.

Kurir.rs / Dejan Ignjatović