Bebe u Srbiji ugrožene, troje mališana već umrlo! Lekari upozoravaju na opasnu, infektivnu bolest koja je pretnja i za odrasle!

U Srbiji su od početka godine do kraja oktobra od velikog kašlja preminule tri bebe, od čega jedna u oktobru, upozoravajući su podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

- Veliki kašalj, to jest pertusis, ili, kako ga još zovu, magareći kašalj i hripavac, zapravo je bakterijska bolest koju izazivaju bakterije bordetela pertusis i bordetela parapertusis. Bolest ima prilično dugu inkubaciju, to jest period od zaražavanja do pojave simptoma, od sedam do 21 dan, što znači da se simptomi mogu javiti čak i tri nedelje nakon kontakta sa zaraženim - objašnjava za Kurir dr Saša Milićević.

Bolest se, iako se može javiti u svakom uzrastu, uglavnom javlja kod dece, i to najčešće do pete godine. Naročito je opasna u prvih godinu dana života, i to posebno kod odojčadi do dva meseca, koja nisu stigla da budu vakcinicana, kao i kod mališana koji uopšte nisu vakcinisani ili nisu kompletno vakcinisani.

- Bordetela može dovesti do brojnih komplikacija, od čega je najčešće zapaljenje pluća. Od ostalih komplikacija tu si i upala moždanih ovojnica, što može da bude jako opasno za decu u ranom uzrastu. Zbog karakterističnog kašlja može izazvati i konvulzije, grčeve celog tela, kad se dete zaceni od kašlja i nema dovoljno kiseonika. Od blažih komplikacija tu su upala uva i bronhitis - objašnjava doktor, koji upozorava da se usled težih komplikacija može desiti i smrtni ishod, i to najčešće kod dece do godinu dana starosti.

- Najčešći uzrok fatalnog ishoda kod dece je zapaljenje pluća, jer njihov imunitet nije dovoljno snažan da bi se odbranio od ove bakterije, a s druge strane, njihovi disajni putevi su jako mali. Pojedini mališani zbog teškog disanja moraju biti zbrinuti na intenzivnoj nezi, gde dobiju potporu u vidu kiseonika - kaže dr Milićević.

U "Batutu", inače, navode da je do sada, zaključno sa oktobrom, prijavljen 1.501 potvrđen slučaj pertusisa. Najveći broj registrovan je u uzrasnim grupama osoba starijih od 20 godina, odnosno uzrasta 10 do 14 godina, dok je najveća uzrasno specifična stopa incidencije zabeležena u uzrasnoj grupi odojčadi mlađe od 12 meseci i kod dece uzrasta 10 do 14 godina.

Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva 144 pacijenta su hospitalizovana.

Od ove bolesti, kako je ranije saopštilo Ministarstvo zdravlja, preminule su i četiri bebe od početka 2023. do kraja januara 2024.

Dr Snežana Rsovac, načelnica intenzivne nege Univerzitetske dečje klinike Tiršova, kaže za Kurir da zbog generalnog pada obuhvata vakcinacijom i samim tim nedostatka kolektivnog imuniteta obolevaju i stariji, ali i novorođenčad i odojčad, koja su najviše i ugrožena.

- Trećina obolele dece mora da se hospitalizuje zato što ima apneju (kratkotrajni prekid disanja, prim. aut.), koja se javlja u više od 68 odsto slučajeva. Kod jedne petine, kaže statistika, razvije se upala pluća, dok će se kod jednog od 100 mališana završiti smrtnim ishodom - upozorava dr Rsovac.