Marina (38) iz Loznice je odlučila da sama sebi rodi dete putem vantelesne oplodnje, a sve je pokrenula jedna dijagnoza: Otkrila reakcije i kako se odlučila

Marina Jović (38) iz Loznice, odlučila se na hrabar potez, da kao singl žena rodi putem VTO. Ne krije da su je često obuzimale panika, a potom i tuga. Ipak, donela je pravu odluku, da se sama ostvari kao majka bez podrške partnera.

Marina je otkrila najveće strahove i borbe pred odluku da ode na vantelesnu oplodnju za žene koje su bez partnera. Ono što je doprinelo tome da prelomi i ode u kliniku za VTO, kako kaže Marina, jeste autoimuna bolest koja joj je dijagnostifikovana u 37. godini i tada je shvatila da mlađa neće biti, a možda ni zdravija i da više nema šta da čeka.

- Već nekoliko godina razmišljam o opciji VTO za žene bez partnera, a naročito od trenutka kada se moja poznanica ostvarila kao majka na isti način, samo preko klinike u Skoplju. Odluku sam donela sa napunjenih 37 godina u momentu kada mi je ponovo dijagnostikovana autoimuna bolest koja se vratila. U tom trenutku sam shvatila da mlađa neću biti, a možda ni zdravija i da više nemam šta da čekam. Prelomila sam da je došao trenutak da se upustim u taj proces i više nije bilo predomišljanja - ističe Marina.

Otkrila da li ima podršku porodice i okruženja

Njena porodica, kao i svaka, priželjkivala je da će to pitanje rešiti, kako kaže, na drugi način, ali ni u jednom trenutku nisu oklevali da joj pruže podršku su joj svejedno pružili bezrezervnu podršku.

- Imam tu sreću da moji roditelji imaju veoma široke poglede na život i ni jednog trenutka nisu oklevali da mi pruže podršku po tom pitanju. Nije da nisu priželjkivali da ću to pitanje rešiti na neki drugi način, ali su bili u potpunoj saglasnosti sa mojom odlukom i odlučnošću da postanem majka uz pomoć donacije. Prihvatili bi jednako i da sam donela neku drugačiju odluku, jer smatraju da je to prevashodno moj lični životni izbor na koji imam puno pravo i ja sam im za takav stav i podršku veoma zahvalna - kaže Marina i dodaje da je bila prijatno iznenađena time da su mi joj već godinama stariji prijatelji i rođaci sa sela, od kojih bi očekivala samo tradicionalne poglede na svet, govorili: "rodi ti sebi dete, a udaja je manje bitna".

- Rekla bih da to znači da kao društvo usvajamo neke tolerantnije poglede na takve životne odluke i upravo u skladu sa tim, naišla sam samo na reči podrške u svom okruženju. Sve i da nije bilo tako, odluku ne bih menjala, ali naravno da mi je drago što sam dobila podršku okoline je okolina to tako dobro prihvatila - dodaje.

O odabiru donora i hormonskoj terapiji

Ljudi koji su bili oko nje, davali su joj snagu i hrabrili je, pa je strah i briga kako će odreagovati na hormonsku terapiju i čitavu proceduru bila podnošljivija.

- Straha nije bilo, ali brige svakako jeste i ona se, pre svega, odnosila na pozitivan ishod samog postupka — da li ću imati dovoljne rezerve jajnih ćelija, da li će svi nalazi biti dobri, kako ću odreagovati na hormonsku terapiju itd. Imala sam krug dragih ljudi sa kojima sam delila sve informacije i oni su me sve vreme hrabrili i bili uz mene kad god sam bila zabrinuta.

Donora je izabrala uvidom u listu gde se navode fizičke karakteristike, podaci o rasi, stepenu obrazovanja i ostale informacije.

- Registrovanjem na portal možete da steknete uvid u listu dostupnih donora filtrirajući podatke, po rasi, nacionalnosti, fizičkim karakteristikama, stepenu obrazovanja i drugim podacima. Neki donori se odlučuju da podele više informacija, pa su njihovi profili zaista detaljni uključujući i sliku iz detinjstva, pa i zvučni zapis, dok veliki broj donora objavljuje samo bazične podatke (fizičke karakteristike, nacionalnost, krvna grupa, obrazovanje, profesija) - objašnjava Marina.

U odnos sa ćerkom, kako ističe, uložiće beskrajnu ljubav, pa veruje da ona ni jednog trenutka neće osećati manje vrednom zato što nema biološkog oca pored sebe, ali je spremna na to da će joj ćerka u određenom uzrastu postavljati pitanja na koja treba da joj odgovori.

Kurir.rs/Telegraf/ Prenela: M.S.