Želite da živite dugo i kvalitetno? Poslušajte savete stručnjaka! "Mnogi izbegavaju odlazak kod doktora jer se plaše da će im nešto naći, a to već postoji!"

Dužina očekivanog trajanja života u Srbiji se u periodu 2002–2023. godine prosečno godišnje povećavala za oko 0,2 godine za muškarce, odnosno 0,1 godinu za žene, kako kažu iz Republičkog zavoda za statistiku. U Beogradu je za oko 2 godine duži životni vek nego u Vojvodini. Prema Eurostatu, najviši životni vek žena zabeležen je u delovima Španije, i to vrhunac u glavnoj regiji Madrid, zatim delovima Italije, Francuske, Portugalije, ali i Skandinavije. Kao i kod žena, najviši nivo očekivanog životnog veka za muškarce zabeležen je u španskoj glavnoj regiji Madrid sa 82,4 godine.

- Ono što je vrlo važno je to šta utiče na životni vek. Prvo, to je fizička aktivnost, zatim zdrava ishrana, manje obroka, mediteranska hrana i na kraju socijalna uključenost. Vrlo je važno da ljudi budu socijalno uključeni jer se smanjuje rizik od depresije. Depresija je nešto što može da utiče na vaš životni vek i da utiče i na to koliko dugo živite. Ono što je takođe vrlo važno je zdravo starenje. Zdravo staranje počinje u vrtiću sa zdravim navikama. Ukoliko ih imamo, onda će i naša nacija duže da živi. 

Popović se nadovezao na reči svoje sagovornice:

- Naše greške počinju od samog rodjenja, za početak našeg života zaslužni su i odgovorni naši roditelji. Mislim da danas u startu deca imaju vrlo nepravilnu ishranu i da je možda to ključ svega. Koleginica Todorović je rekla upravo da moramo od samog starta da vodimo račune da bi pravilno i zdravo starili - rekao je on i dodao:

- Ukoliko ne vodimo računa o ishrani, već imamo preduslove da u nekim godinama počnemo da bolujemo od bolesti od kojih su oboljevali ljudi ranije. Ne pričamo mi, doktori, slučajno o preventivnim pregledima. Mi preventivnim pregledom pacijenta upoznajemo sa rizikom od različitih bolesti od kojih može da boluje i na vreme dijagnostikujemo neke od bolesti. Jako je pogrešno da kod doktora odete prekasno kada vas nešto zaboli ili kada imate neki problem i ne treba imati averziju odlaska kod doktora zato što će doktor nešto da vam nađe. Ne možemo mi ništa da nađemo što ne postoji, ali ako na vreme nešto ustanovimo i ako na vreme prepoznamo bolesti i počnemo da ih lečimo, mi ćemo u svakom slučaju ići ka dugovečnosti što nam je u i cilj.

Da bismo bili zdravi moramo da brinemo o celokupnom imunitetu na koji utiče upravo sve što smo pomenuli, a kako da ga sačuvamo i kako da spojimo mentalno i fizičko zdravlje otkrio je prof. dr Borislav Kamenov, imunolog:

- Možemo da pomognemo sebi na više načina. Naravno mogu i doktori da nam pomognu, ali moramo prvo sami da pomognemo sebi da prepoznamo probleme koje imamo. Treba da vidimo život kao proces, kao sled događanja koji govore mnogo o našem zdravlju. Veliki broj ljudi ima problem sa hranom u smislu da ne potose tu hranu, da se truju. Ti pacijenti vrlo često osećaju umor, imaju podočnjake, imaju crvene prste, imaju obložen jezik i kada nemaju dobar protok, onda su oni podložni infekcijama. Tako da mi u suštini našim pristupom u olakšavamo da se razbolimo jer nema kriterijuma za jednu bolest, pa ćemo da mu postavimo diagnozu za godinu, za dve, za pet.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

DA LI RAKIJA POZITIVNO UTIČE NA NAŠE ZDRAVLJE POGLEDAJTE U SLEDEĆEM VIDEU: