Većina želi da ostane u Srbiji, srećni su i optimistični! Veliko istraživanje o mladima: Podržavaju Rusiju, a evo šta misle o vojnom roku

Najveći procenat mladih u Srbiji, njih 23 odsto, ima želju za napredovanjem. Pored ovog raspoloženja, 21 odsto mladih oseća sreću i radost, dok 19 odsto njih oseća optimizam i veru u svetlu budućnost. Kada je reč o odnosu sa roditeljima, većina mladih navodi da se sa roditeljima slaže. Najveći procenat je religiozan, i vidi budućnost u gradu u kojem živi, 32 odsto, a tek četiri odsto njih vidi sebe u SAD. Podeljeni su po pitanju ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka - 45 odsto njih ga podržava, naspram 44 odsto koji mu se protive.

Zaposleni žele da ostanu, nezaposleni žele da se sele u EU

Najveći procenat mladih navodi da svoju budućnost vidi u gradu u kome trenutno živi - 32 odsto. Svoju budućnost u Beogradu vidi petina mladih - 21 odsto, dok nešto manji procenat mladih, 19 odsto, svoju budućnost vidi u nekoj od zemlja Evropske unije ili Norveškoj i Švajcarskoj.

S druge strane, svaki jedanaesti ispitanik svoju budućnost vidi u nekom drugom gradu u Srbiji, ne u Beogradu. Da u Sjedinjenim Američkim Državama vidi svoju budućnost navodi svega 4 odsto mladih, dok 3 odsto navodi da svoju budućnost vidi u nekoj od zemalja u okruženju Srbije koja nije članica EU. Svaki deseti ispitanik navodi da svoju budućnost vidi negde drugde.

U gradu u kom trenutno žive, svoju budućnost natprosečno vide zaposleni u javnom sektoru, visoko obrazovani, mladi od 26 do 30 godina, oni koji žive sa suprugom/partnerom i decom, oni koji žive u Vojvodini i mladi bošnjačke i albanske nacionalnosti.

S druge strane, svoju budućnost u Beogradu iznad proseka vide učenici/studenti, oni sa završenom osnovnom školom ili niže, mladi srpske nacionalnosti i oni od 15 do 18 godina. Svoju budućnost u nekoj od zemalja Evropske Unije iznad proseka vide nezaposleni, mladi koji žive sami ili sa cimerom/cimerkom i mladi romske nacionalnosti.

66 odsto mladih nikada se nije osetilo diskriminisano

Dve trećine mladih, 66 odsto, nikada se nije osetilo diskriminisano niti je doživelo nepravdu u svom okruženju. Da je doživelo diskriminaciju ili nepravdu, ali retko, reklo je 22 odsto ispitanika, dok 8 odsto navodi da se često osetilo diskriminisanim.

Diskriminaciju redovno doživljava 4 odsto mladih u Srbiji. Romi, Hrvati, Bošnjaci kao i ispitanici koji nisu želeli da se izjasne koje su nacionalne pripadnosti, natprosečno su navodili da su redovno doživljavali diskriminaciju ili nepravdu.

Da su često doživljavali diskriminaciju, iznad proseka su navodili Hrvati, Romi i Albanci. Oni koji su po nacionalnosti Srbi ili spadaju u neku drugu nacionalnu grupu od onih ponuđenih, natprosečno su navodili da se nisu nikad osetili diskriminisano u svom okruženju.

Mladi i politika

Svaka druga mlada osoba u Srbiji smatra da se država u kojoj živi kreće u lošem smeru - 49 odsto, dok svaka treća, 34 odsto, veruje da je pravac u kome se kreće država dobar. Upravo među onim mladim ljudima koji svoju budućnost vide van zemlje iznad proseka je Cesid pronašao ispitanike koji veruju da se Srbija kreće u lošem pravcu i koji su pesimisti po pitanju budućnosti zemlje.

Evidentna je i korelacija u percepciji pravca kretanja države i stepena obrazovanje ispitanika – što je ispitanik obrazovaniji, primetniji je i pesimizam po pitanju pravca kretanja države. Pesimizam prema budućnosti Srbije je iznad proseka prisutan i kod mladih Beograđana, kod onih koji su stariji od 19 godina, ali i kod mladih koji dolaze iz redova bošnjačke, albanske i romske nacionalne manjine.

Zanimljivo je da Cesid među mladima koji imaju osećaj da se Srbija kreće u lošem pravcu iznad proseka nalazi one koji veruju da alternativu demokratiji kao sistemu vladavine treba tražiti u nedemokratskim sistemima vladanja.

U proseku, na celokupnom uzorku, 13 odsto ispitanika smatra da nedemokratski sistem vladanja ponekad može biti bolji od demokratije, dok među onima koji veruju da se Srbija kreće u lošem pravcu njihov procenat iznosi visokih 20 odsto.

Vojni rok

Mladi u Srbiji su podeljeni po pitanju ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka u toj meri da je 45 odsto onih koji ovo podržavaju, naspram 44 odsto onih koji se protive ovoj meri.

Svaki deveti ispitanik ne može da proceni, ni da se izjasni po ovom pitanju – 11 odsto.

Protivljenje vojnom roku je u nešto većoj meri prisutno kod obrazovanijih slojeva stanovništva, kod onih koji žive u Beogradu i, očekivano, pripadnika nacionalnih manjina. Nešto bliži stavu da vojni rok treba vratiti su Srbi, zatim oni koji imaju završena četiri razreda srednje škole i mladi koji žive u južnim i istočnim delovima Srbije. Smanjenje procenta mladih koji podržavaju uvođenje vojnog primetno utiče i na manju želju ispitanika da učestvuju u ratnim sukobima radi odbrane interesa naroda kome pripadaju.

Pitanje Kosova

Jedna petina ispitanika (19 odsto) veruje da će problem Kosova i Metohije još dugo vremena biti aktuelan kao zamrznuti konflikt, dok je naspram njih 13 odsto onih koji veruju u podelu KiM između Srbije i Albanije.

Žene, visoko obrazovani ispitanici, oni koji dolaze iz Vojvodine i Beograda, kao i mladi Bošnjaci su veći pesimisti od proseka kada je u pitanju ostanak Kosova i Metohije u Srbiji. Građani koji žive na selu u centralnoj Srbiji, oni koji imaju 15 do 18 godina, veruju u to da Srbija neće izgubiti ovaj deo svoje teritorije, ali su takođe svesni da postoji mogućnost podele ili zamrznutog konflikta.

Kada je u pitanju aktuelni sukob u Ukrajini koji je doveo svet na ivicu najvećeg rata u poslednjih 70 godina, mladi u Srbiji većinski podržavaju ruski narativ.

Religija

Najveći procenat mladih navodi da je religiozno, ali da ne prihvata sve što ih njihova vera uči (36 odsto), dok 19 odsto mladih navodi da je uvereni vernik i prihvata sve što ga njegova vera uči.

Nešto manji procenat mladih - 16 odsto navodi da razmišlja o tome, ali nije načisto da li veruje ili ne. S druge strane, svaki deveti ispitanik navodi da ne razmišlja o religioznosti, dok svaki jedanaesti ispitanik navodi da nije religiozan, ali nema ništa protiv religije. Svega 2 odsto mladih navodi da nije religiozan i da je protivnik religije.

Istraživanje je rađeno od 23. avgusta do 10. septembra 2023. godine, na 1.000 mladih građana i građanki od 15 do 30 godina.

(Kurir.rs/Blic)