Palčići! Gala, Vila i Relja rođeni su dva meseca pre termina, zajedno su imali 4 kila! Mama Nađa: "Tako mali, a tako su se hrabro borili za život"
Svetski je dan prevremeno rođenih beba, a Nađa Maksimović Nikolić (26) otkriva koje je sve izazove i strahove imala i šta sobom nosi najvažnija i najteža bitka njenih mališana
Gala, Vila i Relja rođeni su dva meseca pre termina. Devojčice su imale 1.160 i 1.370 grama, a dečak je bio najveći i imao je 1.530 grama. Plašila sam se za njih sve vreme trudnoće kao i nakon toga, ali te bebice su zaista heroji! Divovi! Da čovek ne poveruje da su tako mala bića toliko borbena i da imaju toliko volje za životom. Oni su se hrabro borili za život i uspeli sve da izguraju, kao veliki!
Ovako za Kurir priča Nađa Maksimović Nikolić (26) iz Kruševca, koja je 2. jula, u 31. nedelji trudnoće, rodila prirodno začete trojke.
Inače, 17. novembar se obeležava kao Svetski dan prevremeno rođenih beba, a Nađa otkriva koje sve izazove sa sobom nosi najvažnija i najteža bitka ovih mališana i njihovih roditelja.
- "Ja ovde vidim dva embriona", rekla mi je doktorka na drugom pregledu. Rekoh: "Nemoguće." Ona potom: "Ja možda vidim i tri embriona." E, to je bio šok - sa osmehom nam priča Nađa prisećajući se trenutka kada je saznala da čeka trojke.
Seća se da je, čuvši doktorkine reči, počela da se u panici smeje. Nije ni sanjala da tako nešto može da se desi. Nije ni njen suprug Stefan Nikolić (29).
- Našli smo se u jednom parku. Trčao je ka meni. Kada sam mu rekla, mislio je da je šala. Čak i kada sam mu pokazala snimak UZ i dalje je govorio: "Šališ se, ove stvari nisu za šalu." Tek posle nekoliko minuta je shvatio da je to istina.
Doktorka je Nađi rekla da dođe ponovo za desetak dana, jer se u ovakvim situacijama često desi da dođe do prirodne redukcije. Na pregled je otišla, kako kaže, cela delegacija - suprug, mama i ona. Doktorka je potvrdila da su trojke, a posebno su bili emotivni kada su čuli otkucaje srca beba. Odmah su je uputili u GAK "Narodni front".
- To je od samog starta bila visokorizična trudnoća. Već od drugog, trećeg meseca je počeo da mi raste stomak, pa samim tim počela sam i da se otežano krećem. U aprilu sam otišla na kontrolu gde su ustanovili da se grlić materice skratio od tereta i rađen mi je serklaž. Od prvog dana sam znala da će to biti prevremeni porođaj i znala sam šta takva trudnoća nosi. Svako jutro sam se budila s brigom da li je sve u redu, osluškivala pokrete, a ako ih nema, brinula... Plašila sam se bukvalno svega, a najpre da li će se roditi živi. Od 28. nedelje sam morala da ležim u bolnici. I onda, 1. jula, dok sam spavala, dve bebe su se igrale u stomaku i gurnule treću u porođajni kanal!
"Mama, vaše bebice su dobro, nemojte da brinete", čula je kao kroz maglu Nađa dok se budila iz anestezije nakon carskog reza.
- Nisu bili na respiratoru, jer sam prethodno primila injekciju za sazrevanje pluća, ali su im preko glavica išle cevčice za širenje pluća. Znala sam da to tako mora, ali su me obuzele emocije i jak strah. Plašila sam se respiratora i krvarenja u predelu glave koje je često kod tako malih beba.
Bebe su nedugo potom prebacili na Institut za neonatologiju u Beogradu. Otišla je da ih poseti sa suprugom čim je izašla iz porodilišta. Devojčice su tada već bile na poluintenzivnoj nezi, ali je dečak ostao na intenzivnoj sedam dana jer nije prihvatao obroke. Antibiotike su im davali preko glavice, jer od silnih bockanja više nisu imali gde. Taj period je bio prava agonija.
Najdragocenije što ima, Nađa je gledala kroz stakla inkubatora. Celo njeno biće, svaka pora, tražila je da ih oseti, dodirne, pomazi, uteši, ali to nije bilo dozvoljeno. Morala je i da ih ostavi...
- To je stres koji se ne može rečima opisati. Mi smo iz Kruševca i nismo mogli svaki dan da dolazimo, ali smo svakodnevno zvali i dobijali informacije da bebe lepo napreduju, da im se povećavaju obroci, ali to nam, naravno, ni približno nije bilo dovoljno.
Zauvek će pamtiti trenutak kada su njoj i suprugu dozvolili da ih drže. Plakala je kao kiša.
- Nema lepšeg osećaja na svetu od tog kada uzmete dete u svoje ruke, posle toliko vremena...
Bebice su na Institutu ostale skoro dva meseca kako bi ojačale i dobile na težini. Konačno su došle kući 31. avgusta. Sada imaju četiri meseca i divno napreduju. Gala ima 4.540, Vila 4.240, a Relja 4.910 grama.
- Poređam ih ponekad i pomislim: "Bože, to su moje deca. Kakav dar od boga!".
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)