Poštanska marka: U ča­st 70 godina al­ži­r­ske borbe za nezavisnost

Za­vo­leo sam Al­žir to­kom dru­že­nja sa Al­ži­r­ci­ma, ča­snim, po­šte­nim, iskre­nim i ne­po­t­ku­plji­vim lju­di­ma. Me­sec da­na sam pro­šle go­di­ne obi­la­zio mu­ze­je, pri­rod­na ču­de­sa, ali i me­sta stra­da­nja - Al­žir je po­pri­šte jed­ne od na­j­stra­šni­jih bo­r­bi za ne­za­vi­snost u isto­ri­ji pla­ne­te s na­j­ma­nje mi­lion i po žr­ta­va.

Fo­to­graf beo­gra­d­skih Fi­l­m­skih no­vos­ti Ste­van La­bu­do­vić pra­tio je al­ži­r­ske vo­j­ni­ke po ro­vo­vi­ma, pla­ni­na­ma i pu­sti­nja­ma od 1959. do 1962. go­di­ne, u do­ba kad su Fra­n­cu­zi uspos­ta­vi­li pot­pu­nu me­di­j­sku blo­ka­du Al­ži­ra, spre­ča­va­ju­ći da se van Al­ži­ra sa­zna isti­na o pra­ved­noj i stra­šnoj bo­r­bi, ko­ja je bi­la u pu­nom je­ku. Upra­vo su La­bu­do­vi­će­vi sni­m­ci oba­ve­sti­li svet o ta­č­nim de­ša­va­nji­ma u Al­ži­ru. Za tri go­di­ne on je sni­mio čak 83 ki­lo­me­ta­ra fi­l­m­ske tra­ke, 274 fo­to­gra­fi­je i 27 do­ku­men­tar­nih fi­l­mo­va. Pos­tao je al­ži­r­ski he­roj, vi­še pu­ta ri­zi­ko­vao ži­vot da bi sni­mio na­j­bo­lje ka­dro­ve i ne­me­r­lji­vo do­pri­neo al­ži­r­skoj po­be­di na me­di­j­skom pla­nu. Al­ži­r­ci su mu da­li na­ziv „fi­l­m­sko oko Al­ži­r­ske re­vo­lu­ci­je“.

Plo­ča i pesme

Ata­še za šta­m­pu i in­fo­r­ma­ci­je u ju­go­slo­ve­n­skoj am­ba­sa­di u Tu­ni­su Ve­da Za­go­rac obez­be­di­la je da se u Ju­go­sla­vi­ji šta­m­pa­ju svi bro­je­vi al­ži­r­skog re­vo­lu­cio­nar­nog gla­si­la El Mu­dža­hid, i da se sni­mi pr­va gra­mo­fo­n­ska plo­ča na ko­joj se, uz dru­ge al­ži­r­ske pa­trio­t­ske pe­sme, na­la­zi i pr­vi zvu­č­ni za­pis zva­ni­č­ne na­cio­nal­ne hi­m­ne ne­za­vi­snog Al­ži­ra.

Zdra­v­ko Pe­car je, kao pr­vi ju­go­slo­ve­n­ski no­vi­nar s te­re­na i do­pi­snik dne­v­nog li­sta Bo­r­ba i no­vin­ske age­n­ci­je Ta­njug, ak­ti­v­no uče­stvo­vao u Al­ži­r­skoj re­vo­lu­ci­ji, što mu je omo­gu­ći­lo da sa­ku­pi dra­go­ce­nu zbi­r­ku rat­nih fo­to­gra­fi­ja, bro­j­ne izve­šta­je s bo­ji­šta, kao i da na­pi­še ne­ko­li­ko knji­ga o oslo­bo­đe­nju Al­ži­ra, što su zna­ča­j­na i re­t­ka isto­ri­j­ska sve­do­čan­stva. Pe­car je osni­vač Mu­ze­ja afri­č­ke ume­t­nos­ti na De­di­nju.
Pod­se­ća­njem na te hra­bre izra­ze so­li­dar­nos­ti i po­dr­ške al­ži­r­skoj bo­r­bi za ne­za­vi­snost i za­jed­ni­č­ko an­ti­ko­lo­ni­jal­no na­sle­đe sa Am­ba­sa­dom Al­ži­ra or­ga­ni­zo­va­na je pro­mo­ci­ja po­štan­ske ma­r­ke na ko­joj se na­la­ze po­r­tre­ti upra­vo Zdra­v­ka Pe­ca­ra i Ste­va­na La­bu­do­vi­ća, a na vi­nje­ti je fo­to­gra­fi­ja Na­cio­nal­nog mu­ze­ja bo­ra­ca u gra­du Al­ži­ru, u ko­jem su na po­ca­snom me­stu izlo­že­na rat­na ka­me­ra i li­č­ni pre­d­me­ti Ste­va­na La­bu­do­vi­ća.

Du­bo­ke veze

Di­re­k­tor Po­šte Sr­bi­je Zo­ran An­đe­l­ko­vić go­vo­rio je o zna­ča­ju pri­ja­te­lj­stva, bo­r­be pro­tiv ko­lo­ni­ja­li­z­ma, za ne­za­vi­snost i o ve­za­ma na­ših na­ro­da. Di­re­k­to­r­ka Mu­ze­ja afri­č­ke ume­t­nos­ti, go­spo­đa Ma­ri­ja Ale­k­sić je ovim po­vo­dom izja­vi­la:
- Ju­go­sla­vi­ja je ak­ti­v­no uče­stvo­va­la u bro­j­nim hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma, ali i u pru­ža­nju me­di­cin­ske po­mo­ći ra­nje­ni­ci­ma. Mno­gi od njih su bi­li eva­kui­sa­ni i le­če­ni u Ju­go­sla­vi­ji, a na­še zdra­v­stve­ne i hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je, kao što je Cr­ve­ni kr­st, ima­le su klju­č­nu ulo­gu u ovim na­po­ri­ma. Ova so­li­dar­nost stvo­ri­la je du­bo­ke, ne­ra­ski­di­ve ve­ze iz­me­đu na­ših na­ro­da ko­je i da­nas ži­ve ne­sma­nje­nim in­ten­zi­te­tom. Da­nas, ova ma­r­ka ni­je sa­mo po­ča­st nji­ma već i svim oni­ma ko­ji su svo­jim de­lo­va­njem po­mo­gli al­ži­r­skom na­ro­du u oslo­bo­đe­nju od ko­lo­ni­jal­ne vla­sti. Ona je i pod­se­ća­nje na va­žnost me­đu­na­rod­ne so­li­dar­nos­ti u te­škim vre­me­ni­ma, ka­kvo je i ovo ko­je ži­vi­mo.

Bo­r­ba al­ži­r­skog na­ro­da bi­la je in­spi­ra­ci­ja mno­gim na­ro­di­ma ši­rom sve­ta ko­ji su se tek oslo­ba­đa­li od ko­lo­ni­ja­li­z­ma. Al­ži­r­ci su po­ka­za­li ka­ko mo­že i tre­ba da se bo­ri za slo­bo­du, a Sr­bi i Ju­go­slo­ve­ni - ka­ko mo­že i tre­ba da se po­dr­ži bo­r­ba za slo­bo­du. To je sad te­me­lj su­štin­skog, du­bo­kog pri­ja­te­lj­stva na­ših na­ro­da. Ži­ve­li nam slo­bod­ni Al­žir i Sr­bi­ja!

Vi­k­tor Lazić