"RODITELJI ZAHTEVALI OD ŠKOLE POSUDU SA PESKOM ZA DETE KOJE SE IDENTIFIKUJE KAO MAČKA!" Voditeljka Kruna Una otkriva šok slučaj iz privatne škole na Senjaku
Dok svet prolazi kroz duboke društvene i kulturne transformacije, pitanja identiteta, tradicije i slobode postaju ključne tačke sukoba različitih ideologija. Na jednoj strani imamo lidere poput Donalda Trampa i Vladimira Putina, koji otvoreno promovišu tradicionalne vrednosti i jasno se ograđuju od koncepta rodne fluidnosti i liberalnih shvatanja. Tramp nedavno izjavljuje: „Tražiću zakon koji priznaje samo 2 pola! Pod mojim vođstvom ovo ludilo će se završiti.“ Sa druge strane, Putin sprovodi zakonske mere kojima zabranjuje okupljanje LGBT zajednica u javnom prostoru i usvajanje dece u zemljama sa liberalnim zakonima prema gej populaciji.
Nasuprot tome, Evropska unija insistira na promovisanju ljudskih prava i sloboda, pa tako priznaje desetine različitih rodnih identiteta. U ovom kontekstu, pitanje gde se nalazi Srbija postaje još važnije. Koliko smo daleko spremni da idemo u prihvatanju modernih trendova i gde povlačimo granicu između slobode i očuvanja tradicionalnih vrednosti?
Nedavni slučaj, kako tvrdi naša voditeljka Kruna Una Mitrović, u jednoj privatnoj školi na Senjaku, gde roditelji zahtevaju posudu s peskom za dete koje se identifikuje kao mačka, izazvao je niz reakcija i postavio pitanje - da li je društvo spremno da balansira između modernog shvatanja sloboda i očuvanja zdravog razuma?
- Kako smo mi došli do toga - da u jednoj privatnoj školi na Senjaku, u Beogradu, nastavu pohađa učenica koja se oseća kao mačka, i čiji roditelji zahtevaju da u toaletu za nju postoji - posuda sa peskom!!! Gde je granica? - rekla je voditeljka.
U emisiji „Puls Srbije“, o ovim temama diskutovali su prof. dr Žarko Trebješanin, psiholog, Radmila Vulić Bojović, psihijatar, Vjerica Radeta, političarka, i Predrag Azdejković, LGBT aktivista i novinar.
Vjerica Radeta je oštro kritikovala moderni koncept „slobode bez granica“, ističući da se granice moraju postaviti kako bi se zaštitile osnovne društvene vrednosti.
- Granice slobode se često zloupotrebljavaju. Informacija o školi na Senjaku, koju sam sada čula od vas, za mene je šokantna. Još strašnije je to što postoje slučajevi poput onog u Engleskoj gde se devojčica identifikovala kao mačka, a druga devojčica, koja joj je rekla da je zapravo devojčica, izbačena je iz škole. Još gore, roditelji takvu decu vode kod veterinara umesto kod pedijatra. To nije pitanje slobode već dekadencije. Mislim da takva situacija zahteva ozbiljan pristup, uključujući lečenje, jer je očigledno reč o problemima koji su daleko od onoga što mi podrazumevamo pod slobodom - rekla je Radeta i dodala:
- Roditelji u želji da budu "moderni" često preteruju, stavljajući evropske vrednosti ispred tradicionalnih, a istovremeno ih i pogrešno tumače. Mnogi roditelji smatraju da je biti moderan znak progresivnosti, dok tradiciju često doživljavaju kao nešto zastarelo i loše. Mi moramo pre svega da se oslonimo na naš Ustav. Ustav Republike Srbije prepoznaje samo dva pola - nema trećeg pola, nema izmišljenih rodova. Svako ima pravo na svoje misli i uverenja, ali dokle god imamo ovakav Ustav, ta uverenja ne mogu postati zakonski priznate norme.
Potom je istakla gde vidi ključne probleme u našem društvu kada je reč o ovim temama.
- Problem leži u obrazovnom sistemu. Pre nekoliko godina pokrenuli smo inicijativu u Narodnoj skupštini da se ključni udžbenici, poput onih za srpski jezik, istoriju i geografiju, štampaju isključivo u Srbiji. Nažalost, to se još nije realizovalo. Trenutno imamo udžbenike iz biologije koji promovišu ideje o rodnoj fluidnosti kod dece od najranijih godina, što je potpuno neprihvatljivo.
Profesor Trebješanin ukazao je na potrebu šireg razumevanja identiteta, ističući da je identitet kompleksan pojam koji obuhvata tradiciju, kulturu i vrednosti.
- Svet se menja, ali treba biti pažljiv s terminima kao što su "levo" i "desno". Te oznake su danas izgubile svaki značaj. Na primer, mnogi Putinovu politiku nazivaju desničarskom, ali to je daleko od istine. Radi se o tradicionalizmu i autoritarnim tendencijama, ali to ne možemo jednostavno staviti u desničarski okvir. Zapad često percipira svet iz sopstvene perspektive, zaboravljajući na bogatstvo drugih kultura. Disonantni tonovi postoje ne samo u odnosu Amerike i Evrope već i unutar Evrope same. Verujem da će u budućnosti i Evropa sve više ići ka redefinisanju svojih vrednosti, uključujući stavove prema manjinskim grupama i tradicionalnim vrednostima.
- Velika Britanija je, koliko mi je poznato, jedina zemlja gde deca u osnovnoj školi dobijaju listić na kojem mogu da napišu kako se identifikuju. To je jedna od retkih odluka koju deca mogu da donesu bez saglasnosti roditelja. Šta mislite o tome, s obzirom na to da se ovde, pod pojmom identiteta, misli isključivo na seksualni identitet? - upitala je voditeljka.
- Ta praksa je veoma diskutabilna. Identitet je mnogo širi pojam koji obuhvata različite karakteristike - kulturu, tradiciju, vrednosti. Kada se fokusiramo samo na seksualni identitet, rizikujemo da zanemarimo ostale aspekte. Na primer, priča o devojčici koja se identifikovala kao mačka možda deluje neobično, ali nije nova. I ranije su ljudi imali slične ideje, poput onih koji su sebe smatrali Napoleonom ili Cezarom. Razlika je u tome što se to nekada smatralo zdravstvenim problemom koji je zahtevao lečenje - rekao je profesor.
Predrag Azdejković, poznat po svojim LGBT aktivizmom, ukazao je na važnost razumevanja potreba različitih grupa, ali i na opasnost od preterane senzacionalizacije.
- Ključno pitanje je: čemu to služi? Da li dete koje se identifikuje kao mačka pokušava da privuče pažnju, ili iza toga stoji neka terapijska metoda koju je odobrio stručnjak? Mi nemamo dovoljno informacija o takvim slučajevima. Ako je to deo terapije, možda je privremeno prihvatanje identifikacije deo lečenja. Međutim, ako to nema terapijsku svrhu, onda se postavlja pitanje gde je granica - rekao je Azdejković.
Psihijatar Radmila Vulić Bojović istakla je da ponašanje dece često reflektuje društvene promene i izazove.
- Deca prolaze kroz različite faze razvoja. Mislim da nije dobro ohrabrivati takve identifikacije, ali ni praviti senzaciju od njih. To skreće pažnju sa ozbiljnijih tema, kao što je rodni identitet.
Potom je objasnila šta je termin "bespolna bića".
- Taj termin obično označava ljude koji ne žele da se identifikuju ni kao muškarci ni kao žene. Na primer, koriste zamenične oblike kao što su they/them na engleskom ili "ono" u našem jeziku. To ne znači da oni nemaju biološki pol, već da se identitetski ne svrstavaju u binarne kategorije. Mislim da su oduvek postojali, ali ranije nije bilo masovnih medija da bi se o tome govorilo. Sada, uz internet i društvene mreže, ljudi imaju platformu da izraze svoje identitete - rekla je Bojović i dodala:
- Problem nije u tome što se neko identifikuje na određeni način. Problem nastaje kada društvo bude primorano da se ponaša prema toj identifikaciji kao da je apsolutna realnost. Na primer, ako neko zahteva poseban toalet zato što se identifikuje kao "ono", to postaje besmisleno. Ne možemo kreirati društvene norme prema individualnim percepcijama identiteta. Dokle ćemo se prilagođavati takvim zahtevima?
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
U TOKU JE SASTANAK VRHA SNS U ZGRADI PREDSEDNIŠTVA: Prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić