Evo koji strani univerziteti žele da dođu u Srbiju: Jedan od njih ima odličan plasman na Šangajskoj listi! Evo šta to znači za studente

Pred narodnim poslanicima uskoro će se naći Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju, koji će inostranim univerzitetima omogućiti poslovanje u Srbiji, a više prestižnih stranih univerziteta već je iskazalo interesovanje da otpočne s radom u našoj zemlji!

Međunarodne studije

Inače, valja pomenuti i da više od 1.300 srpskih studenata studira na nemačkim univerzitetima, te je, kao što je i sama ministarka prosvete rekla, dobra stvar što će studenti moći da pohađaju studije inostranih fakulteta, ali u svojoj zemlji.

Italijanski Luis je privatni univerzitet sa sedištem u Rimu, koji ima oko 9.000 studenata, nastao je iz pređašnje institucije "Pro Deo" između 1974. i 1978. godine. Studentima nudi inovativni pristup u sklopu četiri odeljenja: Ekonomija i finansije, Biznis i menadžment, Pravo i Političke nauke. Od pre nekoliko godina otvoren je i za internacionalne studente, a 40 odsto njihovih programa je na engleskom jeziku.

Privatni Univerzitet Bokoni iz Milana je u krugu najtraženijih za studiranje u oblasti ekonomije, menadžmenta i finansija, a osnovan je 1902. godine. Svake godine šalje oko 4.000 studenata u inostranstvo na praksu i razmenu, a na svoje programe primaju više od 1.600 međunarodnih studenata. Nude studije iz oblasti ekonomije, menadžmenta, prava, političkih nauka i računarskih nauka.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da je predložena dopuna Zakona o visokom obrazovanju demografska mera, koja će ponuditi mladim ljudima, a nije ih mali broj, da svoje master, doktorske ili osnovne studije završe u Srbiji.

- Ako težimo nekim evropskim standardima i konkurenciji, a ja bih rekla i većoj mogućnosti naših mladih ljudi da uče u svojoj zemlji, da njihove porodice budu finansijski manje opterećene za stanarinu, za ishranu, na kraju, da budemo jedan od evropskih univerzitetskih centara gde će dolaziti i deca iz čitavog regiona - rekla je ona.

Princip finansiranja

Đukić Dejanović je demantovala da će se strani fakulteti finansirati iz republičkog budžeta:

- Najbolji kandidati i na ovim studijama eventualno mogu biti stimulisani, kao što su stimulisani i na našem fakultetu, ali ni jedan jedini dinar neće iz budžeta Srbije otići stranim univerzitetima.

Pojasnila je i da strane visokoškolske ustanove neće ulaziti u prosvetni sistem Srbije:

- One su samo locirane u Beogradu. Izuzev toga što oni imaju lokaciju u Srbiji, ne ulaze u naš sistem, ne dajemo im ništa više.

I predsednica Skupštine Ana Brnabić je prošle nedelje, tokom zvanične posete Rimu, izjavila da očekuje da će tokom 2025. godine biti potpisani prvi ugovori sa univerzitetima u Italiji, kao što su Luis i Bokoni, kako bi otvorili svoje ispostave u Srbiji, te da će to našu zemlju postaviti kao obrazovni centar Balkana.

Takođe, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je govorio o tome da je država pokrenula pregovore s nekim stranim univerzitetima kako bi došli u Srbiju, što bi, prema njegovim rečima, našim ljudima umanjilo troškove studiranja.

Podsetimo, rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić uputio je u petak otvoreno pismo članovima Odbora za obrazovanje i nauku, u kojem je naveo da je akademska zajednica protiv predloga o stranim univerzitetima i da je to diskriminacija domaćih fakulteta. Odbor je na sednici održanoj pre dva dana podržao većinom glasova Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović istakla je da će Ministarstvo prosvete praviti sporazume o saradnji s renomiranim stranim univerzitetima. Kako su objasnili u Ministarstvu prosvete za Kurir, osnovni uslov za izdavanje dozvole za rad jeste da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovani u državi u kojoj ima sedište, a ima predstavništvo koje se nalazi u Republici Srbiji.

- Navedene ustanove vode evidencije i izdaju javne isprave prema propisima države u kojoj su akreditovana i navedene isprave se smatraju stranim visokoškolskim ispravama, što znači da u Republici Srbiji takve isprave moraju da budu priznate da bi mogle da se koriste - objasnili su. To u praksi znači da će diplome stečene na tim univerzitetima morati da budu nostrifikovane kako bi važile u Srbiji.