Slavsko žito za Aranđelovdan, da ili ne? U narodu postoji pogrešna tradicija, a evo šta je jedino ispravno! Crkva upozorava na pogrešnu praksu!

Mnogi u narodu imaju nedoumicu da li se slavsko žito priprema i za Aranđelovdan ili ne, s obzirom da pojedini imaju pogrešnu tradiciju.

Dodaje se, da pored toga, slavsko žito ima značenje biblijskog simbola vaskrsenja i Pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje i večni život (Jn 12,24; 1 Kor 15,36).

- Isto značenje ima i žito koje se upotrebljava na parastosu, ali molitva za njegovo osvećenje je drugog sadržaja i namena mu je druga. Žito se, dakle, nevezano za svetitelja, sprema za sve Krsne slave, bez iznimke i razlike. Nažalost, mnogi i pored upozorenja Crkve na pogrešnu praksu nespremanja žita, i dalje nastavljaju po svome, jer su "tako radili i njihovi očevi". Sama reč "koljivo" nema nikakve veze sa rečima "klati" i "klanje", nego potiče od grčke reči κόλλυβον (kolivon), što znači "zrno" - objašnjavaju oni.

Podsetili su i šta je u svojoj knjizi napisao upokojeni patrijarh Pavle.

- Evo šta je na ovu temu u svojoj knjizi "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere" napisao upokojeni Patrijarh Pavle :"Žito se ne sprema za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, „u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri“. Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za Krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice. Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih." - zaključuje se.